Srbija od Srca
Fruška Gora
Evo nekoliko informacija o izletima i turizmu na Fruškoj gori:
Izleti i planinarenje:
Fruška gora je popularna destinacija za izlete i planinarenje.
Postoji mreža staza koja vodi do različitih vidikovaca, manastira i prirodnih lepota.
Planinari mogu uživati u prelepim pejzažima, šumama i pogledu na Vojvodjansku ravnicu ili Dunav.
Smeštaj na Fruškoj Gori
Na Fruškoj Gori postoji velika ponuda za smeštaj. Koje god mesto da izaberete imaćete nezaboravan odmor. Mi ćemo Vam preporučiti samo neke od njih:
Okruženi svežinom i zadivljujućim pejzažima Fruške gore očekuje vas unikatni dizajn rekonstruisanog 100 godina starog porodičnog imanja….
Nalazimo se na Banstolu, samo 1h vožnje od BG i 20min od NS, a medju gostima je sve popularniji dolazak novim brzim vozom ili autobusom. Povedite dragu osobu, ili okupite prijatelje, porodicu i uživajte u prirodi, čistom vazduhu, šetnjama, predivnim zalascima sunca, roštilju, tišini ili muzici, sportu, rekreaciji i po želji, mnoštvu zanimljivih mesta za obilazak u okolini koje ćemo vam preporučiti.
Manastiri:
Fruška gora je poznata po svojim manastirima.
Na planini se nalazi oko 16 aktivnih manastira.
Manastiri su kulturno-istorijski spomenici i privlače posetioce iz celog regiona.
Manastir Šišatovac: Nalazi se na južnim padinama Fruške gore, uz potok Remeta. Osnovan je početkom 16. veka i bio je posvećen Svetom Nikoli. Svoj konačan izgled manastir dobija u 18. veku i danas pleni svojom impozantnim izgledom i arhitektonskim stilom koji je kombinacija baroka i gotike. Do manastira je najlakše doći iz pravca Sremske Mitrovice, preko sela Ležimira.
Manastir Krušedol: Nalazi se blizu Iriga, na južnim padinama Fruške gore. Sazidan je početkom 16. veka i bio je zadužbina Brankovića. Bio je mesto političkih i istorijskih previranja na našim prostorima, pljačkan, paljen pa ponovo obnovljen.Danas manastir ima jedan od najbogatijih ikonostasa, sačuvano zidno slikarstvo, relikvije, raskošne freske, kao i bogatu manastirku biblioteku. U ovom mauzoleju su sahranjeni kneginja Ljubica Obrenović, kralj Milana Obrenović, patrijarh Arsenije III Čarnojević, i mnogi drugi. Manstir je smešten na zanimljivoj lokaciji, okružen je parkom i stablima kestenova. Ako idete iz pravca Beograda, starim putem do Novog Sada, odvajate se kod mesta Maradik, iz koga pratite putokaz. Ako idete iz Novog Sada, preko Iriškog venca, u Irigu postoji putokaz za manastir.
Manastir Grgeteg: Prema legendi, osnovao ga je Vuk Branković, u narodnim pesmama opevan kao Zmaj Ognjeni, kako bi u njena smestio svoga oca. Prvi materijalni istorijski podaci o postojanju ovog manastira su iz 16. veka. Stara kamena crkva je u 18. veku zamenjena novom baroknom građevinom, u kojoj se nalazi ikonostas, koji je početkom 20. veka oslikao čuveni slikar Uroš Predić. U manastiru se, takođe, nalazi čuvena ikona Bogorodice Trojeručice, koja privlači pažnju. Iz Beograda se do manastira dolazi preko petlje Beška, a od Novog Sada preko Iriga.
- Manastir Petkovica – ovaj manastir je osnovala udovica Stefana Štiljanovića, despotica Jelena, u prvoj četvrtini 16. veka.
- Rakovac – Manastir Rakovac je osnovan krajem 15. veka. Nalazi se u podnožju severnog dela planine. Po predanju, podigao ga je Raka, komornik despota Jovana Brankovića u 15. veku.
- Velika Remeta – po predanju, ovaj manastir je osnovao kralj Stefan Dragutin kada je u lovu pao sa konja i ostao trajno hrom.
- Divša – Manastir Đipša ili Divšaje smešten na zapadnim obroncima Fruške gore. Njegova crkva je posvećena Svetom Nikoli.
- Novo Hopovo – Manastir Novo Hopovo je jedan od najznačajnijih manastira u Srbiji (po svojoj arhitekturi i nekadašnjoj prosvetnoj ulozi).
- Staro Hopovo – Na 2 kilometra udaljenosti od Novog Hopova smešten je manastir Staro Hopovo, koji je podigao despot Đorđe Branković.
- Jazak – Manastir Jazak je izgrađen 1736. godine na južnoj padini Fruške gore, između 2 proplanka. Podigao ga je despot Jovan Branković u 15 veku.
- Mala Remeta – Manastir Mala Remetaje osnovao kralj Dragutin, a ime ovog manastira znači mala pustinja. Nalazi se na južnim oborncima planine u blizini istoimenog mesta.
- Beočin – Manastir Beočin se prvi put spominje u turskim dokumentima 1556-1557. godine. Nema pouzdanih podataka o njegovom osnivanju.
- Privina Glava – Manastir Privina Glava se nalazi u krajnje zapadnom delu Fruške gore.
- Kuveždin – Crkva manastira Kuveždina je posvećena Svetom Savi i Svetom Simeonu, a njegova manastirska slava je Preobraženje.
- Vrdnik – Manastir Vrdnik (Mala Ravanica) – jedan je od najznačajnijih manastira na Fruškoj gori, pa smo ga zbog toga ostavili za kraj. Poznat je po tome što su ovde prenete mošti kneza Lazara 1811. godine, na Vidovdan, kada je završena manastirska crkva.
Vinski turizam:
Fruška gora je takođe poznata po svojim vinogradima i vinskim podrumima.
Posetioci mogu obići vinarije, degustirati vina i naučiti više o procesu proizvodnje vina.
Izvori i prirodne lepote:
Na Fruškoj gori postoje brojni izvori i potoci.
Izvor Stražilovo je posebno popularan zbog svoje lepote.
Takođe, tu su i Iriški venac, Ledinci, Beočin, Popovica i drugi prirodni lokaliteti.
Aktivnosti na jezerima:
Na Fruškoj gori postoje jezera kao što su Jezero Bešenovo i Jezero Šljunkara.
Posetioci mogu pecati, šetati oko jezera ili jednostavno uživati u prirodi.
Fruška gora je ostrvska planina smeštena u Sremu, a najveći deo njenog teritorija nalazi se u Srbiji, tačnije u Vojvodini. Manji deo Fruške gore proteže se prema istočnoj Hrvatskoj, u Vukovarsko-srijemsku županiju. Evo nekoliko zanimljivih činjenica o Fruškoj gori:
Geografski podaci:
Dužina Fruške gore iznosi oko 75 kilometara.
Širina planine varira od 12 do 15 kilometara.
Ukupna površina Fruške gore je 525 kvadratnih kilometara12345.
Nacionalni park:
Fruška gora je prvi nacionalni park u Srbiji, proglašen 1960. godine.
Cilj proglašenja bio je trajna zaštita ovog područja.
Nacionalni park obiluje raznovrsnom florom i faunom, pašnjacima, plodnim zemljištem, vinogradima i voćnjacima.
Guste listopadne šume prekrivaju nadmorske visine iznad 300 metara1.
Biljni svet:
Fruška gora raspolaže sa oko 1500 vrsta biljaka.
Od toga, 700 vrsta su lekovite.
Na planini rastu paprati, golosemenice, skrivenosemenice, gljive i lekovito bilje.
Livade su bogate raznim vrstama, uključujući sasu, perunik, stepski božur i kovilje.
Na trulim drvenim ostacima možete pronaći i različite vrste gljiva, uključujući otrovne i hranljive1.
Fruška gora je takođe poznata po svojim vinogradima, manastirima, izvorima i lekovitom bilju. Ako želite da saznate više, možete posetiti ovaj link za detaljnije informacije o ovoj prelepom planini.
Srbija od Srca
Seoski turizam u Srbiji
Otkrijte Prirodnu Lepotu Domaću hranu i Tradiciju gostoprimstva
Seoski turizam u Srbiji
Odmor na selu je sve popularniji izbor za one koji žele da pobegnu od gradske vreve i uživaju u prirodi. Nedostatak stvarnog odmora, mirnog sna, čistog vazduha, izvorske vode, zelenila itd, može se lako nadoknaditi odlaskom na odmor u selo.
Smeštaj sa hranom
Nekoliko dana odmora, ili samo vikend u prirodi, u selu – preporodiće vas. Uz ljubazne domaćine, objekte napravljene od prirodnih materijala i uklopljenih u prirodu, Uz tradicionalnu domaću kuhinju, hranu spremanu po receptu naših baka, (domaću rakiju i vino – bolje da ne pominjemo 😉
U Srbiji se seoski turizam poslednjih godina ozbiljno razvio i sada ponuda izgleda baš bogata. Za svakoga po nešto, svakome po želji.
Ponuda smeštaja
Ponuda sa hranom, sa pansionom ili bez izhrane, smeštaj na planini, na jezeru, smeštaj pored reke. U ponudi sa bazenom, sa djakuzijem, saunom… Brvnare, vikendice, seoska turistička domaćinstva, splavovi, etno kuće ili celo etno selo?
Neki vole avanturu, promenu za svaki boravak traže drugi, neistraženi smeštaj. Neki drugi baš vole da stalno idu kod istog domaćina, kao da više i nisu gosti nego dobri stari poznanici ili prijatelji…
Seoski turizam destinacije
Bilo da izaberete nepreglednu Vojvodjansku ravnicu i njene salaše. Bilo da posetite Šumadiju i njena bezbrojna sela i zaseoke ušuškana na nekom brdašcu u zelenilo i mir. Ili više volite avanture na Drini i Dunavu, možda preko 1000 metara n.v. na Kopaoniku, na Goliji, Staroj planini… Srbija je prelepa, bogatstvo prirode je beskrajno, a Srpsko selo – to je posebna priča… Moramo da dodamo da se ne zna ko bi pobedio na takmičenju u gostoprimstvu, u trudu da ugosti – da li Srbin Šumadinac, da li Bošnjak Pazarac, Sjeničak ili Madjar Vojvodjanin… Da ne nabrajamo dalje… Kartu u ruke i pravac Odmor u Srbiji.
Preporuke za odmor na selu
Evo nekoliko preporuka za smeštaj i aktivnosti koje možete doživeti tokom seoskog odmora:
Etno Park Avlija, Glušci: Ovaj etno kompleks nudi autentično iskustvo seoskog života. Uživajte u tradicionalnoj srpskoj kuhinji, šetnjama kroz prirodu i obilasku starih kuća i zanatskih radionica. Avlija je okružena zelenim poljima i šumama, pružajući mir i tišinu za opuštanje.
Tara Resort: Na planini Tari, ovo mesto pruža mir i tišinu. Prošetajte kroz šumu, posetite vidikovce i uživajte u svežem vazduhu. Tara je poznata po svojim prirodnim lepotama, a smeštaj u planinskim kućama dodatno upotpunjuje doživljaj.
Rajski konaci, smešteni u Šumadiji, nude opuštanje u prirodi. Pored smeštaja, možete se upustiti u vožnju bicikla, planinarenje ili obilazak okolnih sela. Rajski konaci su okruženi voćnjacima i vinogradima, pružajući vam priliku da se povežete sa prirodom i lokalnom kulturom.
Smeštaj na Zlatiboru: Ova planina je poznata po svojim brvnarama i vajatima. Istražite prirodu, probajte domaće specijalitete i uživajte u pogledu na jezero. Zlatibor je idealno mesto za opuštanje i beg od svakodnevnog stresa.
Domaćinstvo kod Cvela, smešteno u selu Lopatnica kod Kraljeva, nudi autentično iskustvo seoskog života.Probajte domaće proizvode i uživajte u tišini prirode. Cvele i Danijela su poznati po gostoprimstvu i tradicionalnoj srpskoj kuhinji.
Smeštaj Vila Melodija je domaćinstvo koje je prilagođeno zahtevima modernog čoveka a da pri tome čuva srpsku tradiciju i običaje.
Na domaćinstvu se uzgaja domaća hrana kao i domaće životinje.
Divno mesto za odmor.
Posebno za porodice sa malom decom.
Domaćini ljubazni, sve prirodno i domaće, izvorska voda, hrana… Lep pogled na brda, tišina… Asfaltirani put vodi do vile gde Vas čeka parking na otvorenom.
Seosko turističko domaćinstvo „Mali raj“
Porodica Jevtić izgradila je seosko turističko domaćinstvo „Mali raj“.
U prelepom ambijentu, uređenim apartmanima i ukusnoj hrani, gosti mogu sebi da priušte odmor, na koji će poželeti da se vrate.
Domaćinstvo Mila Obradovića se nalazi na 23. kilometru od Valjeva I 5 km od Divčibara.Nalazl se pored magistralnog puta Valjevo-Kosjeric-Užice. Prostire se na 12 ha, a jedan deo se nalazi na zašticenom prirodnom dobru Crna reka. Reka protice baš ispod kuce. Oduševice Vas bistra, planinska voda; virovi, slapovi, recni rakovi, tišina i divlja, netaknuta priroda
Smeštaj u selu, sa bazenom, sa hranom, Lozanjska terasa. U srcu Šumadije na padinama Suvobora, nedaleko od vrha Rajac, a daleko od gradske buke i vreve, ususkalo se selo Lozanj.
Kažu gosti da ovde čovek zaboravi na sve probleme. I ne čudi.Ovde se budite i ležete uz najčistiji vazduh koje za vas prave šume Suvobora. One slavne planine sa koje je Vojvoda Mišić poveo svoju vojsku u još slavniju bitku. Mi vas nećemo poslužiti Koka-kolom i viskijem, već domaćim sokom od maline i domaćom viljamovkom.
Seoski turizam u Srbiji je prilika da se povežete sa prirodom, tradicijom i lokalnim stanovništvom. Bez obzira na izbor smeštaja, očekuje vas opuštanje i beg od svakodnevnog stresa. Dobro nam došli.
Srbija od Srca
Đavolja varoš
Đavolja varoš je retki prirodni fenomen koji se nalazi na Radan planini u ataru sela Đake, u blizini Kuršumlije, oko 90 km jugozapadno od Niša.
Čine je 202 kamene figure koje su nastale dugotrajnim i strpljivim radom prirode.
Smeštene su u dve jaruge (Đavolja jaruga i Paklena jaruga), Ovaj geomorfološki fenomen je jedinstven u Srbiji i vrlo redak u svetu. U Evropi ima sličnih pojava u Alpima, kao i u SAD, poznata „Bašta bogova“. Ali kule Đavolje varoši su znatno veće i postojanije nego u evropskim zemljama, pa su samim tim najpoznatiji prirodni spomenik ove vrste u Evropi.
Kako doći
Do Đavolje varoši se stiže iz opština Kuršumlija, Bojnik i Lebane, ali je najlakši i najlepši način planinarenjem iz Lebana. Dok obilazite Đavolju varoš, isplanirajte i da obiđete dva neobična izvora koja nazivaju Đavolja voda.
Značaj lokaliteta
Đavolja varoš je svrstana u Sedam srpskih čuda, kategorija istorijskih i kulturnih spomenika Srbije, kao i sedam prirodnih mesta, odabranih u akciji Politikinog dodatka „Magazin“ i Turističke organizacije Srbije. Jedinstvenost ovog prirodnog fenomena i njegova veličina ga čine obaveznim za posetu ako se nađete u Srbiji
Kamene figure:
Djavolju varoš čine ukupno 202 zemljane figure, različitih oblika i dimenzija, visine od 2 do 15 m, širine od 0,5 do 3 m, sa kamenim kapama na vrhu. One nastaju kao rezultat specifičnog erozivnog procesa koji traje vekovima. Figure se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, postepeno (vrlo sporo) nestaju i ponovo stvaraju. Pod udarom kišnih kapi dolazi do rastvaranja i odnošenja rastresite podloge zemljišta. Međutim, materijal koji se nalazi ispod kamenih blokova biva zaštićen od „bombardovanja“ kišnih kapi i spiranja pa ostaje u terenu u vidu začetnih zemljanih stubova – figura.
Povećanje visine stubova potpomaže ubrzana linijska, usmerena erozija vode koja otiče oko njihovog podnožja vršeći spiranje materjala. Kako je nagib terena na kome se stvaraju figure vrlo strm vertikalna erozija preovlađuje nad bočnom, što ubrzava odnošenje materjala i stvaranje stubova.
Ovako nastale zemljane stubove ostali klimatski faktori (vetar, sunčevi zraci, promena temperature i dr.) oblikuju u zemljane figure čudnog oblika i izgleda, koje kada se duže posmatraju deluju nestvarno, kako u pogledu oblika i veličine tako i neverovatne statičke postojanosti. Deluje nestvarno, da jedna zemljana figura u osnovi široka tri metra a visoka deset i više metara u vrhu se završava debljinom od 20 – 30 cm i takva opstaje decenijama i vekovima pod teretom kamenog bloka teškog i do sto i više kilograma…
Dve jaruge:
Đavolja varoš je podeljena na dve jaruge – Đavolju jarugu i Paklenu jarugu. Ove jaruge su razdvojene vododelnicom, a njihovi završni delovi se spajaju u erozivnu čelenku.
Hladna i kisela voda:
Đavolja voda izvire u blizini varoši i odlikuje je hladna i ekstremno kisela voda. Ova voda je puna aluminijuma, gvožđa, bakra i drugih minerala.
Legenda
Nekada davno ovde su živeli skromni, mirni svojoj veri privrženi stanovnici. To je smetalo đavolu pa im je on spremio „đavolju vodu“ da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni meštani reše da venčaju brata i sestru.
Đavolji plan je pokušala da spreči vila, koja prema legendi i dan-danas drži pod svojom zaštitom ovaj kraj. Vila nije uspela da urazumi svatove, i oni krenuše sa mladencima ka crkvi na venčanje. Ona se onda poče moliti Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog usliši njenu molbu, spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i okameni svatove sa mladencima.
Srbija od Srca
Jošanička Banja biser turizma
Jošanička Banja je privlačna destinacija koja obiluje prirodnim bogatstvom i mogućnostima za lečenje, odmor i rekreaciju. Blizina Nacionalnog parka Kopaonik Jošaničku banju čini još atraktivnijom za turiste. Izvor termomineralne vode od preko 70 stepeni, dve planinske reke koje se spajaju baš u centru Jošaničke Banje, mnogo zelenila i čist planinski vazduh, a evo i nekoliko dodatnih detalja:
Prirodni rezervati
Kopaonik: Neposredna blizina Kopaonika čini Jošaničku Banju odličnom bazom za posetu ovog planinskog masiva. Kopaonik je poznat po svojim skijaškim stazama, pešačkim i biciklističkim stazama, a zimi je omiljena destinacija za odmor i skijanje.
Golija: Golija zrači zadivljujućom lepotom i izuzetno bogatim biljnim i životinjskim svetom. Prostire se na teritoriji pet opština sve od Ivanjice do Novog Pazara, Raške, Sjenice i Kraljeva. Na ovoj planini ćete pronaći predivne izvore čiste, planinske vode koja izvire u divljoj i još uvek netaknutoj prirodi. Golija je najviši vrh jugozapadne Srbije i pruža prekrasne poglede i mogućnosti za smeštaj, pešačenje i istraživanje.
Kulturno istorijske znamenitosti
Crkva Svetog Đorđa: Ova stara crkva se nalazi u samom centru Jošaničke Banje i predstavlja važan kulturni spomenik.
Manastir Svetog Nikole: Nedaleko od banje se nalazi ova manastirska građevina koja datira iz 14. veka.
Crkve Sv. Ilije u Kovačima i Crkve Časnog krsta (u narodu poznatije kao Crkva Svete Petke) u Žerađu. Crkve koje je podigao i obnovio Milomir Glavčić – Duša koja se jednom rađa. Čovek koji je beskrajnom humanošću ostavio večiti trag u svom rodnom kraju.
Spomenik Milunki Savić: Najveća Srpska Heroina ima spomenik, u Jošaničkoj banji, u blizini mesta gde je rodjena. Spomen soba i postament svedoče o neprolaznoj veličini i hrabrosti Milunke Savić. Jedna od najpoznatijih i najhrabrijih ratnica u našoj zemlji, dobrovoljac iz balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.
Gastro ponuda: Probajte tradicionalna srpska jela u lokalnim restoranima i kafanama. Rakija i domaći sir su takođe obavezni deo odmora sa hranom ili pansiona.
Smeštaj:
Za smeštaj u Jošaničkoj Banji toplo vam preporučujemo najbolje ocenjeni objekat Vila Jakovljević sobe i apartmane besprekorno čiste i hranu, koju ćete pamtiti.
Uživajte u prirodi, toploj vodi i gostoprimstvu Jošaničke Banje!
Srbija od Srca
Sokobanja smeštaj
Sokobanja, gradsko naselje smešteno u pitomom okruženju Zaječarskog okruga, predstavlja pravu oazu prirodnih i kulturnih blaga, raznog smeštaja i lekovite vode.
Sedište istoimene opštine – Sokobanja se ponosi bogatom istorijom i živopisnom geografijom. Prema popisu stanovništva iz 2022. godine, broji nešto više od 7000 stanovnika, s blagim smanjenjem u odnosu na prethodni popis. Nalazi se na visini od otprilike 400 metara nadmorske visine, a kroz Sokobanju teče pitoma reka Sokobanjska Moravica. Smeštena između karpatskih i balkanskih planina, Rtnja i Ozrena, Sokobanja je idealna destinacija za rekreativni i banjski turizam.
Evo nekoliko zanimljivih mesta i aktivnosti koje možete posetiti u Sokobanji:
- Soko Grad: Takođe poznat kao Sokolac, Soko Grad je srednjovekovni dragulj smešten svega 2 km istočno od Sokobanje. Istraživanja otkrivaju gradsko nasleđe velikih razmera, a legenda obavija ovaj grad. Prema priči, silan gospodar tvrđave jahao je kotlinom kada ga je pogodila munja. Padajući s konja, gubi svest, ali se spašava zahvaljujući vodi koja je iznenada potekla. Ova voda postaje izvor isceljenja za mnoge posetioce. Danas možete istražiti ostatke Soko Grada, odnosno Donji i Gornji grad. Donji grad otkriva delove bedema, kule i očuvanu glavnu kapiju, dok Gornji grad čuva najvišu četvorougaonu kulu sa puškarnicama.
- Bovansko jezero: Smješteno na Sokobanjskoj Moravici između Sokobanje i Aleksinca, Bovansko jezero je vodena oaza koja je nastala izgradnjom brane 1978. godine. Jezero ima dvostruku ulogu – zadržavanje nanosa brdskih i planinskih reka i akumulaciju velikih količina vode. Dužina jezera od 8 km, širina od 500 m i dubina od 50 m čine ga savršenim mestom za različite aktivnosti.
- Prirodna izletišta: Sokobanja je okružena prelepim prirodnim izletištima. Posetite termomineralne izvore, šetajte Sokobanjskim planinama i uživajte u svežem vazduhu.
Sokobanja je uzdanica srpskog turizma i mesto koje vredi posetiti. Bez obzira da li ste ljubitelj prirode, istorije ili opuštanja, ovaj grad ima mnogo toga da ponudi! 🌿🏞️🌄
Evo samo nekoliko od mnoštva sjajnih opcija za smeštaj u Sokobanji:
Apartman Lara: Apartman LARA potpuno opremljen, nov, sa odvojenom spavacom sobom, terasom, parkingom.100 metara od parka Banjica. Apartman ima kapacitet za 4 osobe.
Smeštaj Miljković: Smeštaj Miljković se nalazi u porodičnoj kući u ulici Vojvode Putnika br.23 u Sokobanji i obuhvata dva apartmana i dva studia.
Ovo je miran deo Sokobanje, udaljen od glavne gradske promenade oko 700m.
Smeštaj se nalazi ublizini spa centra “Soko Terme” u Sokobanji.
Hotel Sunce, Sokobanja: U najlepšem delu banje, na obali reke Moravice i okružen zelenilom i predivnim pejzažima, hotel Sunce je raširio svoje ruke u želji da Vam pruži nezaboravne trenutke odmora i relaksacije…
Vila Pčelica Petra: Ova vila nudi smeštaj sa terasom i besplatnim WiFi internetom. Nalazi se u samom srcu Sokobanje i ima izvanredne recenzije. Cena po noćenju je od 3.514 RSD1.
Apartmani Tesla: Ovaj objekat takođe pruža besplatan WiFi internet i klima-uređaj. Pored toga, ima vrt sa terasom. Cena po noćenju je od 2.636 RSD1.
Villa Ronić: Uživajte u pogledu na planinu, sezonskom bazenu na otvorenom, vrtu i terasi u ovoj vili. WiFi i privatni parking su takođe dostupni. Cena po noćenju je od 2.929 RSD1.
Apartmani Lavanda: Ovaj smeštaj ima balkon, kuhinju i besplatan WiFi internet. Izuzetne recenzije ga preporučuju. Cena po noćenju je od 4.100 RSD1.
Apartmani JOVANOVIC Sokobanja: Ovaj smeštaj nudi terasu, restoran, besplatan privatni parking i WiFi. Cena po noćenju je od 2.987 RSD1.
Vila Jenic: Ova vila ima besplatan WiFi internet i privatni parking. Nalazi se u regiji Centralna Srbija. Cena po noćenju je od 2.246 RSD1.
Smeštaj Filipović: Ovaj smeštaj takođe nudi besplatan WiFi internet i vrt sa terasom. Cena po noćenju je od 2.240 RSD1.
Apartmani Milojić: Ovaj smeštaj ima vrt sa igralištem za decu i besplatan WiFi internet. Cena po noćenju je od 2.987 RSD1.
Srbija od Srca
Šumadija smeštaj u selima
Šumadija Srbija od srca
Šumadija, jedna od najlepših regija Srbije, dobila je ime po mnogobrojnim šumama koje su nekada prekrivale većinu ovog kraja. Administrativni centar ove regije je grad Kragujevac.
Šumadija se nalazi između Dunava i Save na severu, Velike Morave na istoku, Zapadne Morave na jugu, Dičine, Ljiga i Kolubare na zapadu.
Što se tiče planina, u Šumadiji se nalaze ostrvske planine južnog oboda Panonskog basena. To su Avala, Kosmaj, Bukulja, Venčac, Crni vrh, Rudnik, Juhor, Kotlenik i Gledićke planine. Pored planina, Šumadija je bogata potocima i rekama.
Gde odsesti u Šumadiji
Ako odlučite da krenete put Šumadije, sigurno se pitate gde je najbolje odsesti. Srećom, postoji jedno malo ušuškano etno selo koje čeka baš na vas.
Etno selo „Moj Zavičaj” se nalazi na obroncima planine Rudnik u selu Trudelj, blizu Gornjeg Milanovca.
Etno domaćinstvo Tanasijević
Smeštaj Gružansko jezero
Domaćinstvo Tanasijević bavi se pružanjem usluga u seoskom turizmu. Hrana se sprema po receptima naših baka a smeštaj je spoj tradicionalnog i modernog.
Etno-domaćinstvo Tanasijevića najtraženije je za smeštaj u ovom kraju jer se nalazi na poluostrvu pa se čini da ste sa svih strana okruženi vodom.
Smeštaj, Apartmani – Rajački konaci
Smeštaj na Rajcu, prelepo uređeni konak spaja vrhunsku udobnost sa spektakularnim pogledom na planinske vrhove i okolnu prirodu. Uživajte u prostranim sobama ili apartmanima.
Na raspolaganju vam je i restoran sa vrhunskom kuhinjom koja će zadovoljiti i najistančanije ukuse.
Smeštaj Lozanjska Terasa
Smeštaj u selu, sa bazenom, sa hranom, Lozanjska terasa. U srcu Šumadije na padinama Suvobora, nedaleko od vrha Rajac, a daleko od gradske buke i vreve, ususkalo se selo Lozanj.
Kažu gosti da ovde čovek zaboravi na sve probleme.
Ovde se budite i ležete uz najčistiji vazduh koje za vas prave šume Suvobora. One slavne planine sa koje je Vojvoda Mišić poveo svoju vojsku u još slavniju bitku. Mi vas nećemo poslužiti Koka-kolom i viskijem, već domaćim sokom od maline i domaćom viljamovkom.
Smeštaj u selu, sa hranom, pored reke. Seosko domaćinstvo kod Cvela nalazi se u podnožju planina Čemerno i Stolovi na 25 km od Kraljeva.U neposrednoj blizini našeg domaćinstva možete uživati u obilasku značajnih kulturnih znamenitosti, poput manastira Žiče i Studenice kao i Starog grada Magliča. Ukoliko ste u potrazi sa mirnim odmorom i tišinom naša destinacija je prava lokacija za vas.
U Šumadiji ne treba žuriti, već sve lagano gustirati, osluškivati, istraživati, usporiti vreme i uživati. To je, u stvari, spori, zeleni i zdravi turizam.
Smeštaj Vila Melodija je domaćinstvo koje je prilagođeno zahtevima modernog čoveka a da pri tome čuva srpsku tradiciju i običaje.
Lepote Šumadije. Priroda. Avanture. Odmor. Mir. Samo su neke od reči kojima bismo opisali Rudnik.
Ukoliko planirate da istražite i posetite ovu planinu,
Planina Rudnik poznata je i kao krov Šumadije i kao mesto na kome se istorija stvarala.
Rudnik se nalazi u Šumadiji, na svega 15km udaljenosti od Gornjeg Milanovca, a 100km južno od Beograda. Kao ponosni najviši vrh Šumadije, tu je Cvijićev vrh sa nadmorskom visinom 1132m, a kog nazivaju još i Veliki Šturac.
Posetite Gružansko Jezero
Gružansko jezero – Šumadijsko more
Gružansko jezero je veštačko jezero u Šumadiji. Napravljeno je na reci Gruži, kod naselja Knić, po kojoj je i dobilo naziv. Nalazi se na 273 metara nadmorske visine.“
Za sve ljude koji vole prirodu, vole vodu, ribolov, taj neki entuzijazam na vodi i kampovanje ovo je jedno od najlepših mesta u Srbiji za to, to je naše šumadijsko more. Ja evo ovde već kampujem poslednjih 25 godina. Sama vožnja čamcem predstavlja jednu vrstu uživanja, a sve to na kraju začini i neki lep ulov“, kaže Budimir Petronijević, ribolovac iz Gornjeg Milanovca.
Pored jezera veliku pažnju turista privlači i Borački krš nastao od stena vulkanskog porekla.
Srbija od Srca
Kafana kod Mira Bogutovac
Kafana Kod Mira
036 5826002
Bogutovac 22 Kraljevo
Radno vreme:
Pon – Ned: 06:00 – 23:00
U Bogutovcu kod Kraljeva nalazi se najstariji ugostiteljski objekat u Srbiji, kafana ,,Kod Mira“
Kafana kod Mira – istorijat
Prvi vlasnik kafane bio je trgovac iz Beograda Sima Matović, a posao se prenosio s kolena na koleno. Po predanju, osnovana je 1826. godine, dok naslednici, danas sedma generacija, tvrde da je radila i pre toga, ali u nešto drugačijem obliku.
Kafana kod Mira Nadaleko poznata po svojim specijalitetima, koji su prema oceni gostiju vrhunskog kvaliteta , i koja radi svih 365 dana u godini. Otvorena je daleke 1826. i njom danas upravljaju braća Peđa i Dejan Matović. Oni su sedma generacija ugostitelja i ovaj objekat kategorizuju kao urbanu kafanu koja pruža savremene usluge. Njihova najbolja reklama su zadovoljni gosti koji se ponovo vraćaju. Iako je ugostiteljstvo primarna delatnost, uskoro će u ponudi biti još neke i to prvenstveno turističke usluge.
Na ušću reke Lopatnice , na mestu gde se ona uliva u Ibar, u Bogutovcu kod Kraljeva, već skoro dva veka ugostiteljsku , porodičnu tradiciju čuva i nastavlja najpoznatija kafana u Srbiji , kafana ,,Kod Mira“. Jedan od vlasnika Peđa Matović voli da kaže da se kafana nalazi u Bogutovcu od koga je Kraljevo udaljeno 20 kilometara. Ko jednom svrati u ovu kafanu ponovo joj se vraća i naravno dovodi sa sobom još gostiju. Osim po kvalitetnim uslugama , kafana se izdvaja od drugih ugostiteljskih objekata po svojoj istoriji koja beleži različite događaje važne za srpski narod. Sve počinje 1826. godine kada je kafanu sagradio Sima Matović i malo ranije . Pamti ,,Kafana kod Mira“ i Balkanske i Prvi svetski rat, važne bitke iz srpske istorije, Drugi svetski rat, Nato bombardovanje od koga je porodici Matović ostala i uspomena na zidu i tužno sećanje na 143 rakete koje su pale kod kafane i svaku od njih su Peđa i njegov otac evidentirali . Tužna je , ali i lepa istorija ove najstarije srpske kafane koja se ne sme zaboraviti.
Naš domaćin sa ponosom priča o tom vemenu o čemu svedoče i brojni arte fakti koji se nalaze u kafani. Sačuvano je dosta starina, svaki ćošak ima neku tajnu. Kafana nije etno, kaže naš ljubazni domačin. Ambijent ima primese starine, ali je potpuno urban. I dok je Peđa uglavnom zadužen za marketing, njegov brat Dejan , vodi brigu o nabavci . Iako , Dejan priča nema podele posla. Dogovaraju se o svemu , zna se šta mora da se uradi da bi sve dobro funkcionisalo. Posao je veliki, priča on , zato se međusobno dopunjuju. Vremena su se menjala i svaki period kafa je spremno dočekivala.
Sa gostima nikada nije oskudevala, ali ima razlike u načinu življenja , pre tridesetak godina i danas. Dejan je isuviše skroman i ne želi da hvali svoj proizvod koji zašlužuje najviše ocene. Na stolu su domaći specijaliteti od predjela, čorbi, pečenja , roštilja do slatkiša i pića. I danas sa istim elanom radi, kaže Dejan , kao i kada je ušao u ovaj svet biznisa. Ništa mu nije teško, da porani i omrkne.
Restoran nacionalne kuhinje kafana kod mira od 1826 godine, i dalje Generacije Matovića neprekidno oplemenjuju ambijent brižljivo biranim sadržajima, uspevajući da očuvaju duh predaka. Pored kolekcije slika, antikviteta, naoružanja, predmeta vezanih za ugostiteljstvo i porodicu, kolekcije starih motora i automobila, tu se nalaze i delovi escajga iz perioda Kraljevine Srbije i Jugoslavije sa zlatnim otiskom dvora. Osim izvrsne hrane čije je poreklo lokalnog karaktera, domaće rakije i vina iz Velike Hoče čime Matovići pomažu srpske vinare sa Kosova i Metohije, bogatoj ponudi ovog gazdinstva treba dodati i mogućnost organizovanja raftinga, paraglajdinga, seoskog turizma, grupnih poseta uz rezervaciju….
Nikada dovoljno rečeno o ovoj autentičnoj, tradicionalno nacionalnoj kafani „Kod Mira“ koja čuva od zaborava svu lepotu starog srpskog domaćinstva.
Srbija od Srca
Srebrno jezero – biser Dunava
Predstavljamo vam mesto gde možete otići na vikend odmor da se opustite, odmorite i dobro provedete. Izbor je Srebrno jezero, a kupanje se podrazumeva na ovim temperaturama.
Voda nije slana, niti su plaže peščane ali tu su vožnja brodom, akva park, mesta za rekreaciju i pecanje, nije daleko od Beograda, a ko nije uštedeo za more, ovo “srpsko” će moći da priušti. Jedno od najprivlačnijih turističkih destinacija u Srbiji, koje poseti preko 5.000 gostiju dnevno, jeste Srebrno jezero.
Na 110 km od Beograda i 195 km od Novog Sada, u Braničevskom okrugu, tačnije kod Velikog Gradišta, nalazi se Srebrno jezero, rečni rukavac Dunava. Danas je zatvoren dvema branama i okružen brdima. Ima nepravilan oblik luka, a voda je bistra zbog nedostatka zagađenja i filtriranja vode kroz brojne peščane dine. Popodne, kada sunce počne da zalazi, milioni iskrica čine da ima srebrni odsjaj, pa je po tome i dobilo ime.
Osim prelepe prirode, Srebrno jezero nudi i mnoge turističke aktivnosti, od akva parka, preko vožnje broda, do pecanja. Izgrađeno je nekoliko hotela, postoji mnoštvo privatnih vila, a možete se smestiti i u kamp – naselju. Za one koji odmor provode na čamcima ili brodićima, na raspolaganju je marina u kojoj se čuvaju plovila.
Posebno uživanje u prirodi, ali i istorijskim i kulturnim objektima, nudi tročasovno krstarenje brodom. Brod polazi iz marine Srebrnog jezera i plovi do Golubačke tvrđave. Zabavu na vodi pruža akva park, koji može da primi oko 1.200 posetilaca. Tu su tobogani, ali i bazeni za najmlađe.
Na drugom kilometru od Velikog Gradišta, u okruženju šumovitog Belog Bagrema, tamo gde Dunav meandrira, nalazi se Srebrno jezero. Nastalo je pregrađivanjem dunavskog rukavca zarad odbrane od podzemnih voda, i tako je nastalo 14 km dugo, jedno od naših najvećih i najlepših jezera.
Odsjaj i svetlucanje vode poput srebra učinili su da ono tako dobije ime. Prijatna, topla leta i čista voda koja se filtrira kroz peskovito tlo, sa šljunkovitim, travnatim i betonskim plažama čine ga veoma atraktivnim.
Dobra infrastrukturna opremljenost, raznolika ponuda Silver Lejk Resorta, bogati meniji brojnih restorana, ekskluzivni kafići s pogledom na jezero, golf i teniski tereni, vožnja turističkim brodovima, luksuzni hotelski smeštaj sa konferencijskim salama, udoban smeštaj u vilama na samoj obali jezera, prijatan boravak kod vlasnika u domaćoj radinosti, seoskom turizmu, odmaralištu i kampu, čine ga jednim od centara srpskog turizma.
Samo jezero je u širokoj maloj dolini Dunava, ali je okruženo brdima. Ušće reke Pek u Dunava, čuveno po svom obratnom toku u vreme visokog vodostaja, nalazi se južno od Srebrnog jezera. Ostala naselja na jezeru su: Zatonje,Biskuplje i Kisiljevo.
Srebrno jezero je obilno slatkovodnom ribom, a naročito amurom, šaranom, somom, štukom, smuđem i ostalim sortama slatkovodne ribe. Jezero je poznata destinacija za relaksaciju i ribolov, ali odavno mami turiste iz svih krajeva Srbije.
Srebrno jezero reklamirano je i kao „srpsko more“, zato što Srbija nema izlaz na more. Jezero ima hotele, nekoliko restorana, vikend-naselja i najprostraniji auto-kamp park u zemlji.
Silver lake resort je turistički kompleks na Srebrnom jezeru sa kongresnim, sportskim, turističkim i rekreativnim sadržajima. Prostranstvo ovog kompleksa prostire se na oko 320 hektara. Obuhvata hotele, apartmane, vile, akva park, restorane, kafiće, teniske terene, marinu i zone zabave, rekreacije i zdravlja.
Srebrno Jezero smeštaj – apartmani, sobe, vikendice…
Planirate da odmor provedete u Srbiji, i izbor je pao na Srebrno jezero, takozvano „Srpsko more“?
Prvo je potrebno pronaći objekat u kome ćete boraviti. Na Srebrnom jezeru smeštaj je jako raznovrstan, poslednjih godina izgradilo se puno objekata i svako može pronaći ono što želi.
Ukoliko želite vikendicu/kuću samo za vas i vašu porodicu ili društvo, u ponudi su kuće koje se na jezeru nalaze duži niz godina.
Ako ste više za sobe ili apartmane Srebrno jezero, izbor je zaista veliki. Na vama je da odlučite da li želite:
– apartman ili sobu u hotelu,
– apartman ili sobu u raznim vilama sa ili bez bazena,
– apartman u okviru većih stambenih zgrada, itd.
Srbija od Srca
Smeštaj Zlatibor, čarobna planina
Turizam
Zlatibor se nalazi u samom „središtu“ Srbije. Rastojanje od ove planine do Beograda je 230 km, do Novog Sada 300 km – baš koliko i do Jadranskog mora. Preko Zlatibora vodi magistrala od Beograda ka primorju, direktne autobuske linije su uspostavljene sa Novim Sadom, Beogradom, Nišom, Jagodinom i drugim gradovima. Preko Zlatibora, a delom i kroz njegov masiv, prolazi železnička pruga Beograd–Bar.
Pravi turizam se razvio tek kada je na Zlatibor došla jedna krunisana glava, kralj Srbije Aleksandar Obrenović, 1893. godine.
U početku je najinteresantnija bila Kraljeva Voda, mesto na kom je Njegovo Kraljevsko Veličanstvo ručalo, ali su se ubrzo pročuli i drugi zlatiborski visovi: Palisad, Ribnica, Oko. A onda je, 1905. godine, na Zlatibor, po zdravlje, došao još jedan kralj Srbije, Petar I Karađorđević. Nakon njegovog boravka sagrađeni su i prvi veliki objekti: hotel „Kraljeva voda“ – današnji kongresni centar „Srbija“ – vila „Čigota“ i pekara.
Sada na Zlatiboru postoje skoro svi tipovi smeštaja kao što su:
Vile, Brvnare, Vikendice, Apartmani, Hoteli, Moteli, Hosteli, Odmor na vaučere, Seoski smeštaj, Prenoćišta…
Zlatibor je planina i park prirode u Srbiji koja se prostire na površini od oko 1.000 km², dugačka je 55 km, a široka i do 20 km.
Pruža se pravcem sjeverozapad–jugoistok. Najviši vrh je Tornik (1.496 m). Zlatibor se prostire između 43° 31′ N i 43° 51′ N, i između 19° 28′ E i 19° 56′ E. Poznato je letovalište i zimovalište, kao i klimatsko lečilište. Zlatibor se nalazi na severom dielu oblasti Stari Vlah, granične oblasti između Raške, Hercegovine i Polimlja. Obuhvata predele tri opštine Republike Srbije: Čajetinu i jedan deo opštine Užice (Kremanska oblast) severni Zlatibor i jedan manji deo opštine Nove Varoši (Murtenička oblast) južni Zlatibor. Administrativni centar Zlatibora je varošica Čajetina.
Južna i istočna granica Zlatibora su reke Uvac i Veliki Rzav. Na zapadu se Zlatibor graniči sa Bosnom i Hercegovinom, selima Mokrom Gorom, Semegnjevom i Jablanicom. Zlatibor je oduvek imao veliki pogranični značaj. Na brdu Cigli kod Jablanice i danas se raspoznaje granica Srbije sa dvema carevinama – Austrougarskom i Turskom.
Zlatibor se nalazi na pola puta od Beograda do Crnogorskog i Dubrovačkog primorja. Preko njega prelaze mnogi značajni magistralni putevi i pruge, među kojima je i pruga Beograd-Bar. Najbliži veći grad je Užice.
Geografija
Zlatibor je talasasta visoravan i pripada Dinarskim planinama. Prosečna nadmorska visina je oko 1000 m, a najviši vrhovi su Tornik (1496 m), Brijač (1440 m), Čigota (1422 m), Čuker (1359 m), Konjoder (1337 m), Ljuljaš (1269 m), Vijogor (1281 m), Kobilja glava (1176 m), Gradina (1149 m), Jelova gora (1147 m), Gruda (1140 m), Crni vrh (1177 m) i dr. Najveći vrhovi se nalaze na južnom delu Zlatibora, dok se nadmorska visina sve više smanjuje idući ka severu.
Veće zaravnjene površine bez nekih viših uzvišenja se na Zlatiboru zovu poljima. Najveća polja su Braneško polje kod sela Branežaca i Šljivovice, Markovo u Mokroj Gori, Rasničko u Draglici i Sjeniško u Sjeništima i Rožanjsko u Rožanstvu.
Vode
Zlatibor je nagnut ka severu i severozapadu, pa većina reka odlazi na tu stranu. Sva voda teče u Crno more – Drinom, Đetinjom i Moravicom. Sa južnog i centralnog dijela Zlatibora, vodu u Drinu odvode Uvac i Crni Rzav; sa sjevera i sjeverozapada, Sušica je nosi u Đetinju; a sa istoka, Veliki Rzav je odvodi u Moravicu. Zlatibor je čuven po pijaćim vodama, od kojih su neke najbolje u Srbiji. Najzdravije (i najhladnije) su Hajdučka česma i Hajdučica u Murtenici, Zaugline pod Čigotom, Jovanova voda u Alinom Potoku, Dunjića vrelo u Stublu, Pašića vrelo u Čajetini, Oko, Kulaševac i Đurkovac na Kraljevim Vodama, Đurovića česma na Torniku, Ćirovića česma u Mušvetama i Bukvića vrelo u Zovi.
Klima
Zlatibor ima subalpsku klimu. Srednja godišnja temperatura na Zlatiboru iznosi oko 7,5 °C. Najhladniji mjesec je januar, sa prosječnom temperaturom od oko –2,5 °C, a najtopliji je avgust, sa oko 15 °C. Prosječna dnevna temperatura na Zlatiboru iznosi oko 18 °C. Prosečni broj sunčanih sati godišnje je oko 2000.
Na Zlatiboru postoji par većih naselja i to:
- Zlatibor(gradsko naselje)
- Čajetina
- Sirogojno
- Gostilje
- Šljivovica
- Jablanica
- Ljubiš
- Draglica
- Negbina
- Dobroselica
- Vodice
Sela koja se nalaze na samom Zlatiboru su: Alin Potok, Bela Reka (Gornja i Donja), Branešci, Kobilja Glava, Golovo, Gostilje, Dobroselica, Draglica, Drenova, Željine, Jablanica, Kriva Reka, Ljubiš, Mušvete, Negbina, Ojkovica, Rožanstvo, Sainovina, Semegnjevo, Sjeništa, Stublo, Trnava, Šljivovica, Rudine i dr. Na obroncima Zlatibora, tj. na prelazima ka susjednim planinama – Tari, Ponikvama, Kukutnici i Zlataru – nalaze se sela Kremna, Mokra Gora, Mačkat, Jasenovo, Kućani, Burađa i druga.
Srbija od Srca
Pijani sat – simbol Petrovaradina
Stigao je na poklon od Marije Terezije i star je skoro 3 veka.
Mala kazaljka pokazuje minute, a velika sate, i za to postoji dobro objašnjenje.
Ono što je Big Ben za London, to je takozvani pijani sat za Novi Sad – simbol po kom je grad prepoznatljiv i koji je bio obavezan detalj na starim razglednicama.
Sat je stigao u Novi Sad oko 1750. godine, i to kao poklon od habzburške carice Marije Terezije koja je današnjoj Srpskoj Atini dala status „Slobodnog kraljevskog grada“ i sadašnji naziv – Novi Sad.
Simbol Petrovaradinske tvrđave dobio je naziv „pijani sat“ jer njegove kazaljke pokazuju drugačije vreme nego one na bilo kom drugom satu sa kazaljkama – mala pokazuje minute, a velika sate.
Ipak, postoji dobar istorijski razlog zbog kog je sat tako podešen.
Naime, u vreme kad je sat stigao u Novi Sad, pre gotovo tri veka, nije bilo toliko važno koliko je minuta, jer se nije živelo užurbanim tempom. Svima je bilo važno da saznaju koliko je sati, pa ako je kazaljka koja pokazuje sate veća, ona je bila i vidljivija sa novosadske strane, odakle su caričini podanici najčešće gledali u kulu sa satom.Legenda kaže da su kazaljke ovako postavljene zato što je pijani sat nekada služio mornarima koji su sa svojih brodova gledali koliko je sati zbog čega je velika kazaljka pokazivala sate jer je vidljivija.
Na vrhu sata nalazi se vetrokaz sa kompasom, koji jasno pokazuje strane sveta.
Umesto koplja, na jarbolu je postavljeno srce, simbolizujući ljubav i duhovnost.
Sati su ispisani rimskim brojevima, čime se odašilje simbolična veza sa hrišćanskim crkvama.
Ova vanvremenska kula datira još iz sredine 18. veka i starija je od mnogih priča koje su se generacijama prenosile u starim novosadskim porodicama.
Ona je postala deo identiteta grada i izvor inspiracije za mnoge lokalne umetnike koji su na njoj pronašli inspiraciju za svoja dela.
Sahat-kula sa svojim unikatnim karakteristikama, istorijskim značajem i lepotom, ostaje jedan od najupečatljivijih vizuelnih simbola Novog Sada.
Ona je mesto koje povezuje prošlost i sadašnjost grada, ostavljajući neizbrisiv trag u srcima posetilaca i lokalnog stanovništva.
Otkako je pristigao u Novi Sad, o satu je brinula vojska. Potom je polovinom prošlog veka briga o satu predata na civilno upravljanje.
Iako „pijani sat“ ne pokazuje uvek tačno vreme – „štuca“ i kad temperature odu u minus i kad su velike vrućine, jedno vreme uopšte nije ni radio. Zahvaljujući angažmanu Lajoša Lukačija, koji je zamenio zupčanik, osovinu i ležište, te podmazao sat, ovaj simbol Novog Sada opet radi „kao sat“, ali u svom maniru – mala kazaljka pokazuje minute, a velika sate.
Novosađani su se na to odavno navikli. Možda je baš zato život u ovom gradu mnogo sporiji nego, na primer, u Beogradu. I možda baš zato Novosađani imaju uvek dovoljno vremena i nigde ne žure, a opet sve stignu da završe i da uživaju u lepotama svog predivnog grada.
Smeštaj u Novom Sadu
Ako tražite smeštaj u Novom Sadu, apartman, sobu, stan na dan, povoljne cene pogledajte ponudu…
Srbija od Srca
Smeštaj u Vrnjačkoj Banji
Vrnjačka Banja je najveća banja u Srbiji. Prostire se između planine Goč i Zapadne Morave. Izuzetno je poznata po svojim izvorima i veruje se da ima veoma dugu tradiciju kao lečilište.
Još u periodu od 2. do 4. veka Rimljani su prepoznali lekovito dejstvo banjske vode i ovog podneblja i sagradili prvo lečilište i oporavilište na vrnjačkom toplom mineralnom izvoru.
TURISTIČKE ATRAKCIJE
Svoje istraživanje ovog kraja možete započeti tako što ćete se provozati nekim od vrnjačkih fijakera ili vozića. Vožnjom možete obići čuveni „Most ljubavi”, čija je priča o nesrećnoj ljubavi jedne Nade svima već dobro poznata i čija se ograda svakodnevno dopunjava novim katancima. Svoj obilazak nastavite kroz Vrnjački park. Duž Vrnjačke rečice pružaju se banjska šetališta u dužini od skoro 2 kilometra, pa možete uživati u šetnji, vožnji ili u hladu na nekoj od klupica. Prilikom obilaska Banje nemojte propustiti ni da se slikate kod čuvenog vrapca Gočka, poznatog i kao Vrabac – Šumadinac, jer je obučen u narodnu nošnju centralne Srbije – opanke i šajkaču, a koji je već dugi niz godina maskota Banje i njen zaštitni znak. Vrnjački park krije i poznati i izuzetno posećeni Japanski vrt. Japanski vrt je izgrađen 2011. godine i prostire se na 3.000 kvadratnih metara, a posetiocima dočarava kulturu življenja japanskog naroda i obogaćuje biljni fond banjskog parka biljkama raspoređenim u različitim hortikulturnim stilovima.
U Vrnjačkoj Banji se nalazi i sedam mineralnih izvora – Topla voda, Slatina, Snežnik, Jezero, Borjak, Beli izvor i Vrnjačko vrelo, od kojih se za terapije koriste četiri, dok se voda sa tri izvora flašira. Najstariji i najpoznatiji je izvor Topla voda, koji je bio poznat još u praistoriji, o čemu svedoče i arheološki dokazi, a potom je korišćen i u rimskom periodu od I do IV veka naše ere. Svejedno da li želite da se uverite u blagotvorna svojstva ovih voda ili samo da posetite mesta na kojima se izvori nalaze, mi vam svakako preporučujemo šetnju do njih.
Iznad Toplog izvora, nalazi se jedan od najstarijih i najreprezentativnijih objekata ovog kraja – letnjikovac generala Jovana Belimarkovića, poznat kao „Zamak kulture”. Značaj ovog zamka je kako u njegovoj lepoti i kulturnoj ulozi koju ima, tako i u činjenici da je otvorio put uglednim ljudima sa prostora cele Srbije, da poput Belimarkovića i oni počnu da podižu svoje vile u Vrnjačkoj Banji.
U blizini Vrnjačke Banje nalazi se i planina Goč. Prepun bujne vegetacije, pogodne klime i plodnog zemljišta, idealno je mesto za šetnju, berbu lekovitih trava, ali i za piknik pored planinskih izvora. Tako da vam savetujemo, da prilikom posete ovom kraju, produžite i do Goča kako biste uživali u miru i prirodi i možda produžili odmor za još nekoliko dana.
Vrnjačka Banja – smeštaj
VRNJAČKA BANJA – Apartman MonteCasa
Tip smeštaja: Apartmani
Pogodno za: 1 gost, 2 gosta
——————–
Smeštaj sa sopstvenim kupatilom
Fen za kosu
Posteljina
Peškiri
Šampon za kosu
TV u sobi
WiFi internet
Kuhinjska oprema
Posuđe
Frižider
Dozvoljena priprema hrane
Mogućnost peglanja
Klima uređaj
Besplatan parking
Pristupačno za slabo pokretne
Vaučeri za odmor: DA
Kontakt:
- Adresa: Paje Pavlovića 4, 36210 Vrnjačka Banja
- Tel: 064-162-32-90
- Viber: 064-162-32-90
- WhatsApp: 064-162-32-90
- E-mail: anamradisavljevic@hotmail.com
Mogućnost plaćanja:
- Plaćanje na račun
- Plaćanje gotovinom
- Plaćanje unapred
- Plaćanje prilikom dolaska
Cena:
Na upit
VRNJAČKA BANJA – DE LUX Apartmani NIKOLA
Sadržaj:
Tip smeštaja: Apartmani
Pogodno za: 1 gost, 2 gosta, 3 gosta, 4 gosta, 5 ili više gostiju
——————–
Smeštaj sa sopstvenim kupatilom
Posteljina
Peškiri
TV u sobi
WiFi internet
Kuhinjska oprema
Posuđe
Frižider
Dozvoljena priprema hrane
Mogućnost pranja veša
Mogućnost peglanja
Sobe sa terasom
Klima uređaj
Bazen na otvorenom
Besplatan parking
Bankomat u blizini
Vaučeri za odmor: DA
Kontakt:
- Adresa: Ul. 15. oktobra br. 1b, Vrnjačka Banja
- Mob: 065/439-435-2
- Mob: 063/888-0-237
- E-mail: markovicjovankavb@gmail.com
Mogućnost plaćanja:
- Plaćanje na račun
- Plaćanje gotovinom
Cena:
Na upit
Sadržaj:
Tip smeštaja: Apartmani
Pogodno za: 1 gost, 2 gosta, 3 gosta, 4 gosta, 5 ili više gostiju
——————–
Smeštaj sa sopstvenim kupatilom
Fen za kosu
Posteljina
Peškiri
Šampon za kosu
TV u sobi
WiFi internet
Kuhinjska oprema
Posuđe
Frižider
Dozvoljena priprema hrane
Mogućnost pranja rublja
Mogućnost peglanja
Sobe sa terasom
Sobe bez terase
Klima uređaj
Mogućnost ishrane
Besplatan parking
Krevetac za bebe
Dozvoljeni kućni ljubimci
Vaučeri za odmor: DA
Kontakt:
- Adresa:Vrnjački partizanski odred 15a
- Tel:066/006-617
- Viber:066/006-617
- E-mail:apartman.diskrecija@gmail.com
Mogućnost plaćanja:
- Plaćanje na račun
- Plaćanje gotovinom
- Plaćanje unapred
- Plaćanje prilikom dolaska
- Obavezna uplata avansa prilikom rezervacije
Cena:
Vikend (petak,subota, nedelja): noćenje 40e, noćenje do 5 dana : 35e, noćenje preko 5 dana cena na upit
VRNJAČKA BANJA – Apartmani Marina
Sadržaj:
Tip smeštaja: Apartmani
Pogodno za: 1 gost, 2 gosta, 3 gosta, 4 gosta
——————–
Smeštaj sa sopstvenim kupatilom
Fen za kosu
Posteljina
Peškiri
Šampon za kosu
TV u sobi
WiFi internet
Kuhinjska oprema
Posuđe
Frižider
Terasa
Klima uređaj
Parking
Vaučeri za odmor: DA
Kontakt:
- Adresa:Bulevar srpskih ratnika 39, Vrnjačka Banja
- Tel:036/202-326
- Mob:063/623-424, 064/204-62-05
- E-mail:dodivb@gmail.com
- WEB: www.apartmanimarina.com
Mogućnost plaćanja:
- Plaćanje na račun
- Plaćanje gotovinom
Cena:
Na upit
Srbija od Srca
Hram Svetog Save
Hram Svetog Save – Najbitnije informacije
Sa koje god strane da prilazite centru Beograda pred vama se ukazuje monumentalno zdanje Hrama Svetog Save. Podignut na Vračarskom brdu jedan je od najvećih pravoslavnih hramova na svetu. Prema predanju, podignut je na mestu gde su u vreme turske vladavine spaljene mošti Svetog Save, najznačajnijeg srpskog svetitelja, prvog arhiepiskopa i osnivača Srpske pravoslavne crkve, koji je živeo u 13. veku.
Ispred Hrama dominira spomenik Karađorđu, kao i zgrada Narodne biblioteke Srbije, najbogatije biblioteke na Balkanu. Velelepna fontana ispred Hrama daje ovom prostoru posebnu draž i omiljeno je mesto okupljanja Beograđana i posetilaca Beograda.
Turistička atrakcija Beograda
Hram Svetog Save predstavlja jedan od najprepoznatljivijih simbola Beograda. Ovo veličanstveno mesto nalazi se u centru prestonice i svakodnevno okuplja veliki broj vernika i zainteresovanih turista. Ova impozantna građevina od belog mermera jedna je od najvećih atrakcija srpske prestonice, a ujedno i najveća pravoslavna bogomolja u ovom delu sveta.
Istorija Hrama Svetog Save
Istorija ovog veličanstvenog hrama seže daleko u našu prošlost. Mesto na kome se veruje da su Turci spalili mošti Svetog Save prenete iz Mileševe danas je mesto na kome je podignut veliki hram u njegovu slavu i čast. Tri veka nakon tog čina oformljeno je Društvo za osnivanje hrama, a izgradnja hrama počela je tek 1935. godine. Do 2004. godine većinski radovi završeni, ali se još uvek čeka na prvi red fresaka i aktivno se dorađuju spoljni i unutrašnji ukrasi i freske. Hram je izgrađen u srpsko-vizantijskom stilu i sadrži 4 zvonika. Ispod hrama se nalazi kripta u kojoj će se sahranjivati patrijarsi.
Značaj Hrama Svetog Save
Hram Svetog Save svojom impozantnom veličinom predstavlja jedan od najvećih hramova na svetu. Zauzima površinu od skro 5.000 kvadrata i doseže skoro 80 metara visine. Njegova kupola je prečnika 39,5 metara. Posebno impresivan je i mozaik unutar hrama, koji se prostire na 15,000 kvadrata. Hram Svetog Save može da primi čak 10,000 vernika.
Šta obavezno videti u Hramu Svetog Save
Hram Svetog Save predstavlja pravo čudo srpske arhitekture i likovne umetnosti. Unutar hrama možete pronaći mnoštvo dragocenih freski i ikona, kao i kriptu. Izdvojili smo šta sve možete videti unutar hrama:
- Unutrašnji mozaik: Fokus ovog mozaika jeste Vaznesenje Isusovo, na kom je prikazan izdignue ruke i okružen anđelima.
- Kriptu hrama: Reč je o zasebnom podzemnom hramu, koji nosi ime Hram svetovelikomučenika kneza Lazara. U ovom prostoru se, pored bogosluženja, održavaju brojni izložbe, tribine, predavanja i niz drugih kulturnih okupljanja. Na ovom mestu možete videti i grobno mesto patrijarha Irineja.
- Svetosavski plato: Ispred hrama Svetog Save nalazi se uređen plato sa fontanom. U okviru platoa nalazi se i uređen park sa klupama i dečijim igralištem, kao i spomenik Karađorđu i zgrada Narodne biblioteke.
Kako doći do Hrama Svetog Save?
S obzirom na to da se hram nalazi u samom srcu Beograda, na Vračaru, do njega vode gotovo sve gradske linije i izuzetno je dobro povezan sa svim delovima grada. U blizini hrama nalazi se Trg Slavija, Autokomanda i niz fakultetskih i zdravstvenih ustanova. Do hrama možete doći na sledeći način:
- Autobusom – 30, 31, 33, 39, 42, 47, 48, 59, 78, E9 do stajališta Karađorđev park
- Vozom – Bg Voz1, Bg Voz 2 do stajališta Karađorđev park
- Tramvajem – 9, 10, 14 do stajališta Karađorđev park
Vreme za posete
- Svakim danom od 07:00 do 20:00 časova
- Jutarnja liturgija počinje u 07:30 časova ili 09:00 časova
- Večernja liturgija rezervisana je za 17:00 časova i 18:00 časova.
Dodatne informacije
Tokom posete budite prikladno obučeni. Nije dozvoljen ulaz u majicama na bretele, bermudama ili papučama.
Srbija od Srca
Javni poziv za finansiranje seoskog turizma
Ko ima pravo na dodelu sredstava podsticaja?
Ministarstvo turizma i omladine raspisuje Javni poziv za dodelu sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva, navodi se danas u zvaničnom saopštenju tog Ministarstva. Ko ima pravo na dodelu sredstava podsticaja?
Kako se navodi u saopštenju, pravo na dodelu mogu da ostvare sledeće kategorije:
⦁ privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, koji obavlja ugostiteljsku delatnost u ugostiteljskim objektima za smeštaj, koji se nalaze na ruralnom području, vrste salaš, etno kuća ili seosko turističko domaćinstvo i koji objekti su u toj vrsti, na dan stupanja na snagu ove uredbe, evidentirani u sistemu e-Turista;
2) fizičko lice, koje obavlja ugostiteljsku delatnost u objektu seoskog turističkog domaćinstva i koji objekat je u toj vrsti, na dan stupanja na snagu ove uredbe, evidentiran u sistemu e-Turista.
U vrsti salaš i etno kuća ugostiteljsku delatnost može da obavlja privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik.
U vrsti seosko turističko domaćinstvo ugostiteljsku delatnost može da obavlja fizičko lice ili privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik.
Fizičko lice, koje je nosilac rešenja o kategorizaciji seoskog turističkog domaćinstva, može biti vlasnik, odnosno suvlasnik ili član porodičnog domaćinstva koji sa vlasnikom, odnosno suvlasnikom stanuje na istoj adresi, a u skladu sa Zakonom o ugostiteljstvu („Službeni glasnik RS”, broj 17/19).
Fizičko lice, privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, kao ugostitelji koji ispunjavaju uslove propisane Uredbom, mogu biti korisnici sredstava podsticaja (u daljem tekstu: Korisnik).
Korisnik ostvaruje pravo na dodelu sredstava podsticaja za projekat kojim se u ugostiteljskom objektu, sa pratećim objektima ili sadržajima, unapređuje ugostiteljska ponuda (u daljem tekstu: Projekat) i to:
⦁ izgradnja novih u sastavu postojećeg ugostiteljskog objekta, kao i dogradnja postojećih ugostiteljskih objekata, kao i pratećih objekata;
⦁ rekonstrukcija, sanacija, adaptacija ili drugi radovi, kao i investiciono tekuće održavanje ugostiteljskog objekta i pratećih objekata i sadržaja;
⦁ parterno uređenje dvorišta i uređenje i nabavka dvorišnog mobilijara;
⦁ opremanje ugostiteljskog objekta i pratećih sadržaja radi unapređenja ugostiteljske ponude u delu ispunjenja višeg nivoa propisanih standarda za kategorizaciju;
⦁ opremanje ugostiteljskog objekta sa ciljem proširenja smeštajnih kapaciteta;
⦁ uređenje prostora i nabavka potrebne opreme u okviru seoskog turističkog domaćinstva za pružanje ugostiteljske usluge smeštaja na otvorenom u privremeno postavljenoj opremi za kampovanje.
Koji su uslovi za ostvarivanje prava?
Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ostvaruje pravo na dodelu sredstva podsticaja ako:
⦁ u odgovarajućem registru ima registrovanu ugostiteljsku delatnost;
⦁ je katastarska parcela i ugostiteljski objekat na koji se Projekat odnosi u njegovom vlasništvu, suvlasništvu ili je u zakupu sa periodom isteka ne kraćim od tri godine, računajući od dana završetka Projekta. Navedeni ugovor o zakupu mora biti upisan u katastar nepokretnosti, bez upisane zabeležbe kojom bi zakupcu bilo ograničeno određeno pravo po osnovu Uredbe;
⦁ na katastarskoj parceli i objektu na koji se Projekat odnosi, nisu upisani tereti (upis ili zabeležba zakupa ili drugih stvarnih i obligacionih prava);
⦁ je izmirio obaveze po osnovu javnih prihoda.
U slučaju da je Korisnik suvlasnik ili zakupac objekta seoskog turističkog domaćinstva, salaša ili etno kuće prilaže saglasnost svih suvlasnika, odnosno zakupodavca, overenu kod javnog beležnika, kojom se daje pravo Korisniku da može da aplicira za dodelu sredstva podsticaja po osnovu Uredbe.
Fizičko lice, nosilac rešenja o kategorizaciji, ostvaruje pravo na dodelu sredstava podsticaja ako:
⦁ je katastarska parcela i objekat na koji se Projekat odnosi u njegovom vlasništvu, odnosno suvlasništvu ili je kao član porodičnog domaćinstva vlasnika, odnosno suvlasnika, nosilac rešenja o kategorizaciji;
⦁ na katastarskoj parceli i objektu na koji se Projekat odnosi nisu upisani tereti (upis ili zabeležba zakupa ili drugih stvarnih i obligacionih prava);
⦁ je izmirio obaveze po osnovu javnih prihoda. U slučaju da je Korisnik, nosilac rešenja o kategorizaciji suvlasnik, odnosno član porodičnog domaćinstva, prilaže saglasnost vlasnika odnosno svih suvlasnika, overenu kod javnog beležnika, kojom se daje pravo Korisniku da može da aplicira za dodelu sredstva podsticaja, po osnovu Uredbe.
Postupak za ostvarivanje prava na dodelu sredstava podsticaja pokreće se podnošenjem Zahteva, sve što je potrebno za podnošenje možete pogledati u Javnom pozivu pod segmentom „Način ostvarivanja prava“.
U Javnom pozivu se navodi da korisnik po osnovu Uredbe može da ostvari pravo na dodelu sredstava podsticaja samo za jedan Projekat, ako za iste radove, odnosno opremu iz Projekta nije po drugom osnovu koristio sredstva podsticaja (subvencije, donacije i dr.), niti je u toku drugi postupak dodele sredstava. Zahtev i priložena dokumentacija ostaju u arhivi Ministarstva i ne vraćaju se podnosiocu.
Rok za podnošenje Zahteva i prateće dokumentacije je 15. april 2024. godine.
Koliko novca možete da dobijete?
Podnosilac Zahteva može da ostvari pravo na dodelu sredstava podsticaja u iznosu do 90% od ukupne vrednosti Projekta, navodi se u pozivu, a maksimalna visina sredstava podsticaja po Projektu je 2.900.000,00 dinara.
Korisnik sredstava podsticaja ima obavezu da obezbedi sufinansiranje odobrenog Projekta koje ne može biti manje od 10% od ukupne vrednosti Projekta, dodaje se.
Krajnji rok za realizaciju Projekta je 12 meseci, računajući od dana uplate sredstava podsticaja.
„Korisnik je dužan da ugostiteljsku delatnost u ugostiteljskom objektu obavlja u periodu od najmanje 3 godine, računajući od dana realizacije Projekta. Korisnik je dužan da dobijena sredstva koristi namenski isključivo za realizaciju Projekta u celosti, da realizuje Projekat u roku od 12 meseci od dana uplate sredstava podsticaja i da opravda utrošena sredstva“, zaključuje se u Pozivu.
Srbija od Srca
Kladovo Dunav i Đerdap
Kladovo je grad koji je sav u znaku Dunava i svega što ova reka nosi u sebi. Ovaj deo Istočne Srbije jedan je od istorijski i geografski najzanimljivijih regija Srbije i prostor koji poseduje niz osobenosti koje je izdvajaju. Zahvaljujući tome, Kladovo i njegova okolina su izuzetno turistički primamljivi i posećeni tokom cele godine. Pronađite najbolje apartmane, ture brodićem, najpoznatije restorane u ovom delu Srbije. Istražite grad pre putovanja i organizujte odmor na najbolji način. Kladovo je divan, miran, čist i uredjen grad. U okolini postoji odličan smeštaj u domaćoj radinosti i seoskom turizmu.
Kladovo je grad u Srbiji, koji se nalazi na samom istoku zemlje, na obali Dunava. Evo nekoliko turističkih informacija o Kladovu:
Dunav i Đerdapska klisura – predstavljaju najznačajniji resurs opštine Kladovo. Đerdapska klisura se završava na teritoriji ove opštine (deo Velikog Kazana, klisura Mali kazan, Oršavska kotlina i Sipska klisura). Posle sela Sip, Dunav ulazi u jedan miran tok kroz deo Vlaško-pontijskog basena, gde su podignute dve velike hidrelektrane.
- Trajanova tabla: Ova istorijska lokacija predstavlja ostatke rimskog grada i fortecije koja je izgrađena u vreme vladavine rimskog cara Trajana. Ovaj arheološki kompleks predstavlja značajnu turističku atrakciju.
- Dunavski kej: Kladovo ima prelep kej duž obale Dunava, gde posetioci mogu uživati u šetnji, voznji bicikla ili relaksiranju u restoranima i kafićima koji su raspoređeni duž rečne obale.
- Tabla Lasac: Ova mistična stena, posvećena rimskom caru Trajanu, predstavlja jedinstvenu prirodnu atrakciju. Njena površina je ispisana rimskim grafitima i predstavlja važan delu istorije regiona.
- Vodopad Veliki buk: Na samom ulazu u Kladovo nalazi se ova prirodna lepota – vodopad Veliki buk. On predstavlja izuzetan primer neobične prirode i omiljeno je mesto za posetu i fotografisanje.
- Kulturni događaji: Uz bogatu istoriju, u Kladovu se često održavaju kulturni događaji, festivali i manifestacije koje obogaćuju turističku ponudu grada.
- Diana – predstavlja rimsko i ranovizantijsko utvrđenje (naselje, nekropola, put) iz perioda 102-103. g.n.e., na dominantnom uzvišenju kraj same obale Dunava, čineći jedno od najvećih rimsko-vizantijskih utvrđenja. Podizanje Diane se vezuje za završnu fazu izgradnje strateško-fortifikacionog poteza od Beograda do Kostola, koji je okončao car Trajan oko 110. godine.
- Fetislam – Kladovska tvrđava (srednjovekovna-otomanska tvrđava), obnovljena je od strane Turaka, čiji ostaci i danas postoje. Danas se unutar zidina Fetislama nalaze dva stadiona, jedan teren za mali fudbal, igrališta za košarku i rukomet, teren za streljaštvo, dva objekta svlačionica i uređena staza do o vih objekata. U okviru malog grada postoje ostaci nekadašnje pozornice, koja je sada potpuno zapuštena. Tvrđava se minimalno koristi i posećuje, uglavnom u rekreativne svrhe.
Smeštaj u Kladovu
Hotel Dunav: Ovo je jedan od najpopularnijih hotela u gradu, smešten na obali Dunava. Pruža komforan smeštaj, moderne udobnosti i prekrasan pogled na reku.
Apartmani Kladovo: Postoji veliki broj privatnih apartmana dostupnih za iznajmljivanje u gradu. Ove opcije obično pružaju veću privatnost i fleksibilnost za putnike.
Gostinska kuća „Trajan“: Ovaj tip smeštaja obično pruža topliju i domaću atmosferu, sa domaćinima koji mogu da pruže lokalne savete i informacije.
Privatni smeštaj „Na lepom plavom dunavu“ : Uz ove opcije, takođe možete pronaći različite kuće za iznajmljivanje ili sobe u privatnim kućama, što može biti pogodno za putnike koji traže autentičnije iskustvo.
Prilikom rezervacije smeštaja, važno je proveriti recenzije i ocene prethodnih gostiju, kao i lokaciju u odnosu na glavne turističke atrakcije u gradu.
Srbija od Srca
Belocrkvanska Jezera
Poput rasutih bisera, Belocrkvanska jezera svojom lepotom mame posetioce. Svako od jezera poseduje neku svoju specifičnu čar; neko dolazi zbog skrivenih i mirnih plaža, neko radi provoda i dobre zabave , pecaroši zbog riba od “ dva metra“ surferi i jedriličari radi vetra za kojim večito čeznu…. a deca ko deca, mole da ih mame i tate ostave samo još “ 5 minuta“ u vodi.
Zbog 7 jezera, Belu Crkvu zovu grad jezera. Godine 1904. počelo je iskopavanje i eksplotacije šljunka na području Bele Crkve. Vađenjem šljunka za industrijsku potrebu nastala su veštačka jezera, sada predstavljaju jednu od glavnih atrakcija opštine. Posmatrana u celini, Belocrkvanska jezera odlikuju se stabilnim obalskim linijama i neznatnim kolebanjem nivoa vodenog ogledala. Svojim morfometrijskim i termičkim osobinama pogoduju razvoju rekreativnog, izletničkog, manifestacionog i sportskog turizma, a zbog bogastva ribljeg fonda i ornitofaune imaju veliki potencijal za razvoj ribolovnog i “bird watching” (posmatranje ptica) turizma. Zbog visokog stepena heterogenosti njegovih komponenti prisutan je veliki broj vrsta, od onih čije su staništa akvatorije, livadske i šumske fitogeocenoze do onih koje su deo urbanih ekosistema. Sve to kod posetilaca stvara osećaj posebnosti, raznolikosti i atraktivnosti pejzaža. Belocrkvanska jezera, zbog njihovih karakteristika, često nazivaju Bisernom ogrlicom Banata. Jezera se naslanjaju na urbano područje Bele Crkve i svojim potencijalom na komplementaran način upotpunjuju turističku ponudu SRP Deliblatska peščara. Najpopularnija od ovih jezera su Gradsko jezero, Vračevgajsko, Šaransko i Šljunkara. Ostala jezera nisu urbanizovana i predstavljaju raj za ronioce i strastvene pecaroše, koji su u najvećem broju i posetioci ovih jezera.
GRADSKO JEZERO
Gradsko jezero se prostire duž leve strane puta za Kovin, uz zapadni obod Bele Crkve. Na severnoj strani je izgrađena betonska obala sa blagim prelazom ka većoj dubini iznad koje se nalazi restoran „Jezero”. U produžetku od oko 300 metara nalaze se bungalovi sa 66 ležajeva. Prosečna dubina jezera je 3 metra, a u toku maksimalnog vodostaja ne prelazi 6,5 metara. Na jugoistočnom delu jezera nalazi se šljunkovita plaža dužine oko 80 metara koji posetioci rado koriste zbog blizine plivačkog, ronilačkog, vaterpolo kluba i skakaonice. Neposredno iza istočne obale nalazi se auto-kamp sa 250 jedinica, kao i apartmansko naselje (vile i apartmani registrovani od dve do četiri zvezdice). U proteklih deset godina je najviše uloženo na unapređenju turističkih sadržaja na obali tog jezera. Urađena je kompletna infrastruktura, tako da postoje dva toaleta od kojih je jedan u okviru auto kampa, tuševi sa toplom vodom, pešačka i trim staza oko celog jezera sa noćnim osvetljenjem, pa je pogodno za noćne šetnje, a u letnjem periodu i za noćno kupanje, restorani, kafići sa ponudom deserta( sladoled, palačinke, krofnice…), brza hrana, prodaja suvenira, na jednom delu plaže je omogućeno iznajmljivanje suncobrana i ležaljki, iznajmljivanje pedalina, postoji i škola plivanja kao i ronjenja. Postoje i takmičenja na vodi ( vaterpolo utakmice, jedriličarska regata, Vidovdanski maraton u preplivavanju). Za ljubitelje ribolova postoji mogućnost pecanja na jezeru, a za bezbednost tokom celog dana u toku letnjeg perioda brine spasilačka služba. Za mlade postoji noćni provod u kafićima i na splavu uz poznate pevače i Di-džejeve. Na samoj obali postoji smeštaj u vidu bungalova i apartmansko naselje kao i registrovani auto kamp. U blizini jezera nalaze se teniski tereni i košarkaški teren i park sa dečijim igralištem. Za bezbednost kupača u toku letnje sezone brine spasilačka služba, koja pruža prvu pomoć kada god je ona potrebna.
VRAČEVGAJSKO JEZERO
Vračevgajsko jezero nalazi se na udaljenosti od 200 metara od Gradskog jezera, uz desnu stranu regionalnog puta Bela Crkva – Kovin. Prosečna dubina je oko 2 metra, a najveća je u južnom delu i iznosi oko 3,5 metra.
Na jugozapadnoj obali jezera nalaze se dva auto kampa prve kategorije, sa preko 50 kamp jedinica, restoranom, bungalovima, sanitarnim čvorom i tuševima sa toplom i hladnom vodom. Plaža je šljunkovita, a ljuljaške, klackalice i tobogani predstavljaju pravo uživanje za najmlađe goste. Moguće je iznajmiti i čamce i pedaline za vožnju po jezeru.
Jedinstvena osobenost Vračevgajskog jezera je ostrvo, predivno uređeno sa prirodnim hladom velikog drveća i uređenim prilazima sa vode i kopna. Uz kafe-bar, na ostrvu je moguće uživati u sunčanju na ležaljkama ili zelenim površinama. Celo ostrvo je oivičeno plažom sa suncobranima i ležaljkama.
U neposrednoj blizini nalazi se još jedna uređena plaža sa kompletnom infrastrukturom i zabavnim sadržajem: kafe-bar, toalet, tuševi, ležaljke, suncobrani, teren za odbojku na pesku, tobogan na vodi, Adrenalin park, a za bezbednost kupača brine spasilačka služba. Na preostalom delu obale Vračevgajskog jezera, mogu uživati ljubitelji prirode i pecaroši.
Srbija od Srca
Banjski i klimatski turizam
Banje u Srbiji – veliki potencijal Srbije i srpskog turizma Srbija obiluje izvorima mineralne vode, kako hladne tako i tople. Lekoviti gas i lekovito blato upotpunjuju banjsko bogatstvo Srbije. Preko 1000 izvorišta i na njima preko 50 banja, učinili su banjski turizam u Srbiji, najrazvijenijom turističkom granom. Srbija je bogata banjskim i klimatskim centrima koji prevashodno služe za prevenciju raznih bolesti, rekreaciju, bavljenje sportskim aktivnostima, pešačenje i odmor u prirodi. U samim banjama i u okolini mogu se naći razni verski objekti (crkve, manastiri, tvrđave) i kulturno-umetnički i istorijski objekti od državnog i svetskog značaja. U Srbiji postoji preko 50 banjskih i klimatskih centara, od kojih susamo neki:
Bukovička Banja, Lukovska Banja, Vrnjačka banja, Bogutovačka Banja, Soko Banja, Brestovačka Banja, Niška Banja, Banja Badanja, Ovčar Banja, Palić, Prolom Banja, Bujanovačka Banja, Vrdnik, Banja Kanjiža, Ivanjica, Vranjska Banja, Banja Vrujci, Zvonačka Banja, Gamzigradska Banja, Banja Koviljača, Gornja Trepča, Pribojska Banja, Sijarinska Banja, Kuršumlijska Banja.
Banje u Srbiji za lečenje respiratornih organa (plućne bolesti) Ono što vazdušne banje razlikuje od ostalih banja je dodatak još jednog lekovitog faktora, na one standardne ( termomineralne vode, lekovito blato i gas), a to je vazduh izrazito blagotvoran za respiratorne puteve.
Srbija je poznata po svojim prirodnim lepotama a banje predstavljaju jedno od najpopularnijih turističkih odredišta. Termalni i mineralni izvori privlače turiste iz cele Srbije i regiona.
Banje u Srbiji – Vrnjačka Banja
Vrnjačka Banja je među najpopularnijim turističkim destinacijama u Srbiji, poznata po lekovitim vodama, prirodnom okruženju i izvanrednom smeštaju. Nalazi se u centralnom delu Srbiji i okružena je planinama Kopaonik i Goč, na samo dva i po sata vremena vožnje od Beograda.
Jedinstvena kombinacija prirodnih lepota i blagotvornih svojstava lekovitih voda čini Vrnjačku Banju savršenim mestom za opuštanje i oporavak. Lekovite vode su pogodne za tretiranje različitih vrsta zdravstvenih problema poput dermatoloških, respiratornih, problema sa krvnim sudovima i nervnim sistemom.
Pored lekovitih voda ova banja je poznata po mnogim drugim turističkim aktivnostima i festivalima prilagođenim mlađoj populaciji. Skoro svi smeštajni kapaciteti su moderni, udobni i opremljeni svim potrebnim sadržajima što garantuje dobar provod i prijatan boravak u ovoj banji.
Sokobanja
Sokobanja je jedna od nastarijih banja u Srbiji i jedno je od najposećenijih turističkih destinacija u istočnoj Srbiji zajedno sa obližnjom planinom Rtanj koja je zbog svojih mističnih svojstva popularna među avanturistima i planinarima. Tu si i nezaobilazne destinacije poput Sokograda i Zavičajnog muzeja.
Tursko kupatilo Amam je najpoznatiji centar za lečenje u banji. Temperatura vode u izvorima se kreće između 43 i 53 stepeni i odlična je za regulisanje posttraumatskih stanja i povreda. Amam je centralna tačka u Sokobanji tako da sigurno nećete moći da ga zaobićete. Sokobanja je odlično pokrivena sa smeštajom kako apartmanima tako i hotelima. Od Beograda do Sokobanje se stiže za oko 2 sata i u putu vam obavezno savetujemo da svratite do obližnjeg vodopada Ripaljke i manastira Svete Trojice.
Banja Vrujici
Banja se nalazi u blizini grada Valjeva i predstavlja idealno mesto za opuštanje i regeneraciju. U blizini se nalazi i planina Divčibare pa turisti često posećuju oba mesta tokom svog odmora. Poznata je po svojim izvorima termalne vode, koji imaju temperaturu od 26-27 stepeni. Voda je bogata mineralima, uključujući kalcijum, magnezijum i sumpor tako da se smatra da ima blagotvorne efekte na kožu, mišiće i zglobove.
Banja Vrujici se nalazi u predivnom planinskom okruženju što je čini idealno za planinarenje i pešačenje. Tokom leta najveće gužve su svakako na bazenima i wellness objektima. Nije neobično da gosti dolaze na dan iz Beograda kako bi uživali u novouređenim bazenima. Bazeni imaju dosta aktivnosti prilagođene za decu te su porodice dominanti posetioci. Posebna atrakcija na bazenima je mazanje lekovitim blatom koje se donosi iz korite reke Toplice i dogreva na temperaturi od 60 stepeni.
Prolom Banja
Prolom Banja je najpoznatija banja u jugoistočnoj Srbiji. Za razliku od Sokobanje, Prolom Banja se smatra jednom od najmlađih u Srbiji. Sigurno ste svi čuli za Prolom vodu koja je najznačajniji i najpoznatiji simbol. Voda se koristi za lečenje raznih bolesti bubrega, infekcija, reuma i srčanih obolenja. Centar za rehabilitiaciju se nalazi u okviru najposećenijeg mesta u banji a to su prostrani i lepo uređeni centralni bazeni.
Za ljubitelje prirode Prolom Banja u svojoj okolini nudi možda i najbolji izbor od svih banja u Srbiji. Kompleks Đavolje Varoši koji je poznat ne samo u regionu nego i u Evropi je svakako nezaobilazna destinacija na ovom putovanju. Za ljubitelje vodopada tu je 25 metara visoki vodopad Veliki Buk koji oduševljava sve turiste. Za planinare u blizini se nalazi planina Radan koja nudi predivne poglede na okolinu.
Banje u Srbiji – Banja Koviljača
Banja Koviljača se nalazi na obali reke Drine i pravo je mesto koje će vas preboroditi vaš duh i telo jer je akcenat u ovoj banji na mirnom odmoru. Kažu da ko god je jednom došao u Banju Koviljaču da joj se nakon toga vraćao. Nije ni čudo što je zovu Kraljevska banja. Banja je poznata po svojim lekovitim mineralnim izvorima koji su bogati magnezijom, kalcijumom, natrijumom i drugim mineralima. Voda sa izvora koja je preporučena za piće dovodi se u vezu sa lečenjem bolesti probavnog trakta, rematske bolesti i bolesti kože.
Park prirode „Koviljača“ koji se nalazi u sklopu banje jedan je od najvećih uređenih parkova u Srbiji. Park se prostire na površini većoj od 40 hektara i sadrži različite vrste drveća i cveća, tačnije oko 70 vrsta. U samom srcu parka se nalazi i veličanstvena fontana. Nemojte da zaobićete Kur-salon nekadašnje mesto za sastajanje kraljeva a danas restoran sa vrhunskom uslugom i ponudom najukusnih slanih i slatkih specijaliteta.
Mataruška Banja
Mataruška Banja dugi niz godina leči različite vrste telesnih povreda. Lekovite vode iz ova banje su poznate velikoj količini sumpora kao i fosfora i kalijuma. U ovoj banji najčešći posetioci su ljudi koji se leče od traumatskih ozleda i povreda nastalih u saobraćajnim nesrećama. Za rekuperaciju se koriste najčešće zahvati poput hidroterapije, fizikalne terapije i terapiju irigacije. Banja se nalazi u blizini grada Kraljeva i lako je dostupna iz svih krajeva Srbije. Zbog svog položaja ostvaruje i veliki broj noćenja, prosečno više od 100,000 godišnje.
Sa turističke strane sigurno će te se oduševiti „kamenom šumom“, prirodnim fenomenom koji se prostire na 15 hektara. U pitanju su naslage i ostaci kalcifikovanog drveta iz paleolita a neke naslage su stare i preko milion godina. U blizini se nalazi i veliki broj manastira koji turisti rado posećuju poput Žiče, koja je samo na 2 kilometara udaljena, Studenice i Ljubostinje. Može se reći da je Mataruška i vazdušna banja imajući u vidu da se oko nje nalaze planine Stolovi, Čemerno i Troglav.
Banje u Srbiji – Bukovička Banja
Bukovička banja je najbliža Beogradu i nalazi se na samo sat vremena vožnje u gradu Aranđelovcu. Najpoznatiji mineralni izvor vode „Knjaz Miloš“ u Srbiji se upravo ovde nalazi još od 1907. godine. Voda iz Bukovičke banje se koristi preventivno, te se najbolje pokazala za redovnu i dugotrajnu upotrebu.
Porodice koje vole ekskluzivnije i bolje opremljene hotele će ovde uživati. Hotel Izvor ima ogroman akva park nudi zabavu za sve posetioce a najviše za najmlađe. Spa i wellness kao i igraonice su tu da popune vreme odraslima. Kako se hotel nalazi u samom centru gradu tokom večeri možete da uživate u gradskoj šetnji ali svakako naša preporuka je sam park Bukovičke banje za koji mnogi kažu da je najlepši u Srbiji. U ovom parku čekaju vas žardinjere i šarenilo cveća, nekoliko vrsta drveća klasfikovanog kao retko, česme i izvori lekovite vode, ali i specifična umetnička zbirka.
Uživajte u istraživanju i srećan Vam put.
Srbija od Srca
Uskoro dodatni vaučeri za odmor!
Prvih 100.000 vaučera je podeljeno za samo dva sata. Građani su pokazali veliko interesovanje za ovu pomoć države, a kako je izjavio ministar finansija Siniša Mali, postoji mogućnost i za novu dodatnu rundu vaučera koja bi trebalo uskoro da bude podeljena. Za razliku od prethodnih godina, ove godine je uvedena jedna promena, a to je da za vaučere za odmor mogu da konkurišu i zaposlena lica čija primanja ne prelaze 80.000 dinara, dok je ranije ta gradnica iznosila 70.000 dinara. Obrazac za prijavu, kao i izjava za starije od 65 godina, mogu se preuzeti sa sajta Ministarstva turizma i omladine www.mto.gov.rs ili sajta Pošte Srbije www.posta.rs.
Ko svе ima pravo na vaučеrе?
- pеnzionеri
- nеzaposlеni
- korisnici posеbnе naknadе i prava na nеgu drugog lica
- zaposlеni čija primanja nе prеlazе 80.000 dinara
- ratni vojni invalidi
- nosioci poljoprivrеdnog gazdinstva. studеnti
Vaučеr sе možе koristiti:
- za uslugе smеštaja
- u ugostitеljskim objеktima izvan grada, opštinе, odnosno mеsta prеbivališta, kao i mеsta studiranja korisnika vaučеra
- u trajanju od najmanjе pеt noćеnja
Koja dokumеnta su obavеzna za dobijanjе vaučеra?
Popunjеna prijava i pratеća dokumеntacija podnosе sе na šaltеrima Poštе Srbijе, a prijavljеnim građanima koji su stеkli pravo na vaučеr rеsorno Ministarstvo turizma i omladinе, vaučеrе dostavlja prеko poštе na kućnu adrеsu.
- Uz prijavu, čiji sе obrazac možе naći na sajtu Poštе Srbijе, nеophodno jе priložiti ličnu kartu ili pasoš, potvrdu o rеzеrvaciji, kao i odgovarajuću potvrdu o sticanju prava, kao što su original pеnzijskog čеka ili rеšеnjе o ostvarеnom pravu na pеnziju koji sе daju na uvid.
- Zaposlеni sa primanjima koja nе prеlazе 80.000 dinara, mеsеčno prilažu original potvrdе o zaposlеnju i zaradi isplaćеnoj u mеsеcu koji prеthodi mеsеcu u komе sе podnosi prijava, a studеnti prilažu original potvrdе o statusu studеnta.
- Korisnik vaučеra vrši rеzеrvaciju i uz popunjеnu prijavu stavlja na uvid potvrdu o rеzеrvaciji, ličnu kartu ili pasoš, a za korisnikе prava na pеnziju, studеntе i radno angažovana lica i naprеd navеdеnu dokumеntaciju. Prijava ćе sе еvidеntirati sa tačnim datumom i vrеmеnom prеdajе.
- Vaučеr, porеd osnovnih еlеmеnata i naziva ugostitеljskog objеkta za koji jе izvršеna rеzеrvacija, sadrži odštampanе podatkе o korisniku vaučеra (imе prеzimе, adrеsa, JMBG).
- Stariji od 65 godina, koji nеmaju pеnziju prilažu potpisanu izjavu da nе ostvaruju pravo na pеnziju, na obrascu koji takođе mogu da prеuzmu na sajtu Poštе Srbijе, dok ostali nisu obavеzni da dostavljaju dokaz.
Na sajtu Ministarstva turizma objavljena je lista gde se može videti da najviše objekata ima u banjama, a potom na Zlatiboru i Kopaoniku. Spisak možete pogledati na: Lista ugostiteljskih objekata sa odobrenom prijavom za šemu vaučera.
Srbija od Srca
Divčibare
Divčibare su turističko odredište koje se nalazi u zapadnom delu Srbije, na području zapadnih planina. Ovaj prelepi krajolik, obeležen bujnom prirodom i različitim aktivnostima, privlači posetioce iz celog sveta. Smeštajni kapaciteti na Divčibarama su različiti i zadovoljavaju različite potrebe i stilove odmora i putovanja. Divčibare se nalaze na Maljenu. Bogate su izvorima, rečicama i potocima. Takođe Divčibare imaju dosta livada i četinarskih šuma. U proleće, leto i jesen preporučljive su planinske šetnje, a u zimskom period kada napada sneg na Divčibarama možete se skijati na ski stazi. Na Divčibarama skijašima je na raspolaganju više staza. Na obroncima Crnog vrha postooje dve staze – stara i nova staza.
Jedna od najlepših planina Srbije i destinacija koja iz sezone u sezonu osvaja srca postilaca, Divčibare razvijaju svoju turističku ponudu, te poslednjih nekoliko godina postajuj jedan od najtraženijih prostora za odmor u Srbiji. OD luksuznih hotela do udobnih vikendica ili seoskih kuća za odmor, smeštaj na Divčibarama nudi različite opcije za svakog posetioca. Hoteli i seoska domaćinstva su obično smešteni na najboljim lokacijama, sa prekrasnim pogledom sa planine na okolinu. Gostima je na raspolaganju različit izbor soba, od jednostavnih studija do luksuznih apartmana, pružajući udobnost i komfor za svaki boravak.
Divčibare su poznate kao vazdušna banja zahvaljujući planinskoj blagoj klimi. Klimatološki institut Srbije je 1963 godine Divčibare proglasio za klimatsko lečilište. Ovome je doprineo sniženi vazdušni pritisak na Divčinbarama ičist vazduh. Zahvaljujući ruži vetrova ljudski organizam se višestruko puta brže oporavlja od kardiovaskularnih oboljenja, oboljenja pluća i oboljenja krvi
Pored hotelskog smeštaja, mnogi posetioci preferiraju iznajmljivanje vila ili apartmana. Ove smeštajne opcije obično nude veću privatnost i prostor, idealne za porodice ili grupe prijatelja koji žele da se opuste na Divčibare na sopstveni i udoban način. Vile su uobičajeno opremljene svim potrebnim udobnostima, uključujući kuhinju i prostrane terase.
Za posetioce koji vole avanturu i prirodu, kamping je takođe popularna opcija na Divčibarama. Kamp sa šatorima ili karavanima omogućava posetiocima da uživaju u prekrasnom okruženju i ispituju brojne aktivnosti na otvorenom, kao što su pešačenje, vožnja bicikla, ili kampovanje kraj vatre.
Smeštaj na Divčibarama nudi nešto za svakog posetioca, opuštajući odmor ili budjenje duha avanture kampovanjem u prirodi. Bez obzira na izbor smeštaja, na posetioce Divčibare će sigurno ostaviti nezaboravno iskustvo.
Turistički centar Divcibare, kao centralna destinacije Regije Divčibare, prostire se na oko 750 hektara. Nalazi se 37 kilometara južno od Valjeva, 26 kilometara severoistočno od Kosjerića, 41 kilometar severno od Požege, 29 kilometara jugozapadno od Mionice, a od Beograda je udaljen 117 kilometara.
Srbija od Srca
Posetite Gružansko Jezero
Zašto posetiti Gružansko jezero
- Jer je Gružansko jezero šumadijsko more
Nastalo je pregrađivanjem jedne od najdužih i vodom najbogatijih reka Šumadije, Gruže, pa je po njoj i nazvano. Prostire se na 900 hektara i peto je najveće veštačko jezero u Srbiji. Obala, duga oko 40 kilometara, prilično je razuđena i uglavnom pristupačna. Bogato je ribom, naročito šaranom, štukom, somom, babuškom, deverikom, smuđem, a nade se još poneki primerak. Pecaroša je posvuda. Udicu zabacuju za svoju dušu, čavrljaju, spremaju klopu. Društvo im prave mnogobrojne ptice. Ima ih oko 90 vrsta, mada se podaci prilično razlikuju. Uživaju i ljubitelji veslanja, kajaka, pa i surfovanja kada se vetar odobori. Kako je prosečna dubina jezera oko šest metara, voda je prijatna za kupanje. Uz obalu obraslu livadama i šumarcima uređeno je nekoliko staza i putevaka za šetnju, voznju bicikla i trčanje. A može se jednostavno sesti na klupicu, uživati u pogledu, ćakulati sa prijateljima, ili osamiti i čitati.
Uređenih javnih plaža nema, koliko smo uspeli da vidimo. Pojedini vlasnici kuće na obali su sredili pristup vodi, ali samo za sebe. No, od pecaroša znamo da je nedavno otvoreno mesto gde se može brzoti. La Terrasse, izvorni šumadijski naziv, ali kako je gazda živeo u Francuskoj, prihvatimo i oprostimo. Osim imena, utkao je i malo francuskog šmeka u svoj rajski kutak na samoj obali ka selu Žunje kod Knića. Restorančić, kafić i bazen sa prelepim pogledom na jezero. Načinjen je tako da daje privid da se bazenska stapa sa jezerskom vodom. Kako je plaža podno terase uređena, kupanje je zabranjeno. Naokolo ima nekoliko pontona, a kod prvog komšije je nasutan šljunak i uređena široka plaža, pa se može bućnuti na sopstvenu odgovornost. Tu se veliko gradi smeštajni objekti. Čini se da se turizam ubrzano razvija na Šumadijskom moru. I treba, jer razlog je pregršt.
2.Jer je crkva u Borču kamena lepotica
Zvanični naziv je Hram Svetog arhanđela Gavrila. Crkveni posed je veliki i besprekorno sredjen. Cveće, drveće, klupe za odmor i česma za putnike namere da se okrepe i napune boce za šetnju kroz šumu. Stazicom se penjemo do kamene crkve. Udomila se u krilu Boračkog krša, sa tri strane zatvorena strmim liticama, a sa četvrtovekovnim lipama. U porti, mnoštvo grobova u obliku kamenih ploča. Građena je u vizantijsko-srpskom stilu sa svega dva malena uzana prozorčeta. Ulazimo kroz prelepa drvena vratanca. Unutrašnjost skriva velelepni drveni ikonostas sa drvenim krstom iznad. Ostaci fresaka koje se tek naziru potiču iz KSVI veka. Prvobitna crkva izgrađena je u vreme kralja Dragutina, krajem KSIII veka. Obnovio ju je car Dušan, a kasnije i mnogi drugi srpski vladari. Poslednji put su opustošili Turci, a postojanjem kneza Miloša obnovljena je 1818. godine. Pod zaštitu države stavljena je 1971. godine.
Između crkvenog poseda i seoskih kuća, udenulo se staro groblje u Borču. Nekoliko stotina nadgrobnih spomenika različitih oblika i veličine, mahom naherenih na različite strane, poneki prekriveni mahovinom. Većinom su uzani i izvedeni sa kapom na vrhu, pa se zovu i kapačari. Bogatih, raznovrsnih, živopisnih i prilično čudnovatih šara i spisa. Pojedinim podacima, najstariji potiču iz KSVI veka, a po drugim su podignuti u periodu od Prvog srpskog ustanka do Prvog svetskog rata. Biće da nisu dovoljno istraženi. Zajedničko im je da su izrađeni od kamena iz boračkog majdana i da su delo ovdašnjih kamenorezaca.
Čitav prizor pomalo podseća na staro Rajačko groblje kod Negotina. Kako po nesvakidašnjoj ornamentici i oblicima, tako i po sveukupnom utisku – obrazlo je travom i zapušteno. Crkva Svetog arhanđela Gavrila i groblje su kulturna dobra od velikog značaja.
- Jer Borački krš krije ostatke srednjevekovnog grada.
Redak je reljefni fenomen. Deo je ugašenog vulkana koji je nastao pre oko 20 miliona godina, u okviru Rudničkog masiva. Kakve je samo skulptura priroda izlazila od okamenjene lave. Danas budno stražari nad dolinom Gruže. Stene su izuzetno čvrste i postojane, neobične boje i delom svetluckaste te se borački kamen koristi kao ukras u građevinarstvu. Spomenikom prirode objavljen je 2019. godine. Do vrha se može samo pešaka, stazicom kroz šumu. Hodamo blago, upijamo prirodu, tražimo šumsko voće. Najviši vrh je na 515 metara nadmorske visine. - Na svega osam metara nižoj litici nalaze se ostaci srednjovekovnog grada Borča. Ime je, kako se veruje, izvedeno od glagola boriti se, jer su se za njega često vodile duge i strašne bitke. Kako se prvi put spominje 1389. u vezi sa ugarskim upadom u Srbiji, pretstavlja da je postojao mnogo ranije, još u doba Rimljana koji su postavili prvo utvrđivanje. Sledeći naziv je vezan za povelju despota Stefana iz 1405. i od tada se u izvorima zavoda kao „slavni grad Borač“, te ne čudi da ga je na karti sveta uneo čuvani mletački kartograf Fra Mauro. Padom srpske despotovine izgubio je strateški značaj a potom i zapusteo.
- Grad je bio potpuno prilagođen konfiguraciji terena. Imao je šest kula i bio je podeljen na gornji i donji grad, a služio je i kao sklonište stanovništvu tokom neprijateljskih naroda. Danas su vidljivi tek ostaci pojedinačnih objekata poput kule kružne osnove i pravougaone građevine koja je bila crkva. Spomenikom kulture od velikog značaja objavljen je 1983. godine.
- Poseta daruje puni ugođaj. Fizička aktivnost, bujna priroda i bogata istorija u samo jednom kraju.
- Jer je kuća Vranića udomila čuvenog srpskog obaveštajca.
Tako kazuje poznata serija Moj rođendan sa sela. Znak za imanje na kome je serija snimana ugledasmo na putu ka Boračkom kršu. Odlučismo da proverimo da li su scene sa malih ekrana stvarne. Posle nekoliko oštrih krivina po zemljanom putu stižemo do prostranog proplanka na brdašćetu. Iza ograde od kamena, biće onog boračkog, čeka nas trobojka srpska. Vijori se na jarbolu, visoko. Dobrodošlicu nam žele mace, kuce i rundavo štene koje kevće dok se ne pomazi i sa njim malo poigra. Tek sad nam je dozvoljen prolaz. Pogledom tražimo domaćina, pukovnika Milomira Vranića, kad na drvenoj starinskoj kući stoji obaveštenje da je kod učitelja. Kako su vrata otvorena, ulazimo. U jednoj prostoriji sve. Kao nekada. U središnjem delu veliki sto sa kariranim stolnjakom a oko malenog seoskog muzeja. Kamin, dva kreveta sa ispletenim prekrivačima, ćilimi, dela narodne radinosti, staro pokućstvo, crno-bele fotografije, zidni sat sa kukavicom, vreteno i preslica, stare novčanice, i naravno kutak sa ikonama. - Kulisa nema, sve je istinsko. Dvorište sa nekoliko objekata, stari bunar, poređana burad i saksije cveća, kobila i ždrebe, uvek druželjubivi magarci koji dolaze da se maze. Ovde je vreme stalo. Od novotarija pridodato je samo igralište za mališane, ali se gradi novi objekat, predstavljamo restoran. Nadamo se da će izgledom biti uklopljen u okruženje i da neće narušiti pravu seosku idilu.
- Jer se kod Vranića obeduje oficirski
Kada smo već na selu, greota je štogod ne prezalogajiti. Sigurno je domaće i sveže spravljeno. Sedamo u debeli hlad razgranatog, golemog oraha. I jelovnik je po seoskom običaju, nema mnogo biranja. Tek ono što je tog dana spremila vična kuvarica. Obično su u ponudi dva, tri jela. Danas je svadbarski kupus sa projarom. Možda malo teška hrana za vreo sunčani dan, ali se momcima naširoko smeši brk. Zaronili u kupus, ni reč da probore. Tek na pola ćase se oglasiše – govori sedam jezika, baš kao i srpski obaveštajac u seriji. Nežniji član ekipe ipak bira kućnu platu – sir, kajmak, kulen, pršut, suvi vrat, i slaninica, sitno tek prošarana mašću. Očekivani ukusi, šumadijski, slasni. Društvo nam sve vreme prave kuće i mače koje se umiljato motaju oko nogu i strpljivo vrebaju koji zalogajčić. Počastimo ih obilato. - Ukus domaće hrane ispunjava pogled koji sa jedne strane puta na litici masivnog Boračkog krša, a sa druge na Gružu i Gružansko jezero. Eh, znao je snažljivi pukovnik Vranić svašta, pa i gde sebi da nađe mir.
- Jer se u krčmi “Ko to tamo peva” odmara otvorenih očiju.
Još u odlasku, kraj puta ka Kniću, spazmo krčmu nazvanu po kultnom filmu Ko to tamo peva. U dvorištu parkiran autobus Krstića i sina. Nameračismo da u povratku svratimo na kaficu. I bi tako. No, mi tamo, a autobusa nema. U neverici se vrzmamo oko tragova točkova u zemlji. Prilazi nam razgovori i srdačni domaćin i otkriva da je busić otišao da provoza grupu po okolini. „Da, u voznom je stanju“, odgovara na naše zapostavljene poglede, i šeretski dodaje: „Ali, prima samo one sa venčanim listom“. Naravno, ovde je sve u duhu čuvene avanture sa firmom Krstić. Iskreno priznaje da autobus nije primerak iz filma, ali je skoro jedan vremešan, iz 1953. U to stiže i „nestali“ autobus. Izlazi razdragani svet. Zavirujemo unutra. Sve izvorno, netaknuto, nepopravljeno. Ali i dalje tera po putu. Neunistiv je. Baš kao i veliki Bata Stojković u filmu. - Likovi iz kultnog stvaranja su posvuda u prostoj bašti u cveću sa drvenim stolovima i klupama. Atmosfera opuštena i domaćinska. Unutrašnjost krčme eklektična. Ponešto od svega – narodne radinosti, starog pokućstva, instrumenata i slika, preko stranih postera i ploča, do džuboksa. Svašta za videti i pročitati. Neobično mestošce za potpuno opuštanje i osveženje.
Srbija od Srca
Upoznajte Drinu – biser prirode
Ukras Zapadne Srbije: Upoznajte Drinu – biser prirode i kulture
Vijugajući poput srebrne vrpce kroz živopisne planinske predele zapadne Srbije, reka Drina je jedan od najmagičnijih dragulja Srbije. Ova prirodna lepota nije samo vodotok koji protiče krajolikom, već i simbol bogatog kulturnog nasleđa, gostoprimstva lokalnog stanovništva i nezaboravnih avantura koje nudi svojim posetiocima.
Rafting centar Drina-Tara se ponosi kapacitetom od čak 400 ležajeva u dvokrevetnim, trokrevetnim, četvorokrevetnim i šestokrevetnim bungalovima! Od toga je više od 70 Lux bungalova sa kupatilima i smještajnim kapacitetom od preko 200 ležajeva! Čiste i mirišljave tkanine na udobnim krevetima od punog drveta samo će upotpuniti vaš bezvremeni doživljaj ovih jedinstvenih predjela! Neposredan dodir divljine i prirode, porodična dobrodošlica, ukus vruće pogače, domaćeg sira i pršuta, miris masivnog drveta u udobnim sobama izgrađenim za Vaš odmor i zadovoljstvo, su ono po čemu ćete nas pamtiti!
Istorija i kultura:
Reka Drina ima dubok pečat u srpskoj istoriji i kulturi. Njegove obale su dom mnogih legendi i priča koje sežu u prošlost. Drina je bila svedok mnogih istorijskih događaja, a njene obale kriju brojne arheološke i kulturne spomenike, kao i tradicionalna sela koja čuvaju autentičnu atmosferu prošlosti. Gradovi poput Višegrada i Bajine Bašte imaju bogatu kulturnu ponudu, uključujući muzeje, crkve i spomenike koji svjedoče o bogatoj prošlosti ovog kraja.
Prirodne lepote:
Drina protiče kroz neke od najimpresivnijih prirodnih predela Balkana, nudeći posetiocima nezaboravne prizore i doživljaje. Okružena visokim planinama, šumama i netaknutom prirodom, ova reka oduzima dah svojom lepotom i mirom. Često nazivana „Amazonom Evrope“, Drina nudi idealne mogućnosti za aktivnosti na otvorenom kao što su rafting, ribolov, planinarenje i biciklizam, omogućavajući posetiocima da istraže njene magične pejzaže iz prvog reda.
Aktivnosti i atrakcije:
Za posetioce željne avanture i istraživanja, Drina nudi mnogo toga da se vidi i doživi. Splavarenje Drinom jedno je od najpopularnijih doživljaja, sa koga se pruža nezaboravan pogled na planinske vrhove, kanjone i magične pejzaže duž reke. Posetioci mogu da istraže i spektakularne vodopade kao što su Veliki buk i Mali buk, koji svojom lepotom i snagom oduzimaju dah.
Za ljubitelje prirode, Nacionalni park Tara nudi razne pešačke staze, obilje divljih i biljnih vrsta, kao i spektakularne vidikovce sa kojih se pruža neverovatan pogled na okolne planine i reku. Takođe, posetioci mogu da istraže sela duž obale Drine, upoznaju lokalnu kulturu, gastronomiju i tradiciju i iskuse gostoprimstvo lokalnog stanovništva.
Gastronomska ponuda:
Drina je poznata i po bogatoj gastronomskoj ponudi koja oduševljava sva čula. Posetioci mogu da uživaju u tradicionalnim srpskim jelima kao što su ćevapi, ćevapi, punjene paprike, kao i specijaliteti od sveže ulovljene ribe sa Drine. Restorani i taverne uz obalu reke nude autentična jela pripremljena po tradicionalnim receptima, koristeći samo najkvalitetnije domaće sastojke.
Smeštaj i odmor:
Za ugodan boravak, posetioci mogu da biraju između različitih smeštajnih kapaciteta koji nude udobnost i gostoprimstvo. Hoteli, pansioni, seoska domaćinstva i apartmani pružaju razne mogućnosti smeštaja za sve ukuse i budžete, omogućavajući posetiocima da se opuste i uživaju u čarima Drine i okoline.
Zaključak:
Drina nije samo reka, već i živa priča koja teče srcem Balkana, oplemenjujući duše svojom lepotom, kulturom i prirodom. Putovanje niz ovu magičnu reku ne samo da pruža nezaboravna iskustva, već i otvara vrata otkrivanju skrivenih dragulja zapadne Srbije. Svojom raskošnom prirodom, bogatim kulturnim nasleđem i gostoprimstvom lokalnog stanovništva, Drina ostaje nezaobilazna destinacija za sve one koji žele da otkriju čari Balkana.
Srbija od Srca
Đerdapska klisura – krstarenje i smeštaj
Otkrijte Čuda Đerdapske Klisure: Prirodna Ljepota, istorija i avantura istočne Srbije
Dobrodošli u čudesni svet Đerdapske klisure, jednog od najbogatijih i najfascinantnijih prirodnih fenomena Balkana. Smeštena na rijeci Dunav, ova impresivna klisura proteže se duž granice Srbije i Rumunije, pružajući neverovatne prizore, znamenitosti i nezaboravna iskustva za posetioce iz celog svijeta.
- Istorija i kulturna baština: Đerdapska klisura je bila svedok mnogih istorijskih događaja koji su oblikovali region. Antički gradovi poput Leskovca, Racijarije i Trajanove tabule svedoče o bogatoj prošlosti ovog kraja. Simboli prošlosti su impresivne srednjovekovne tvrđave kao što su Golubački grad i Trajanova ploča. Za vreme vladavine Rimljana, ova klisura je bila ključna tačka na putu Dunava, što je omogućilo razvoj trgovine i kulture.
- Prirodna lepota: Samo jedan pogled na Đerdapsku klisuru oduzima dah njenom divljom lepotom. Sa strmim liticama, šumovitim padinama, bujnom vegetacijom i kristalno čistim vodama Dunava, ovo je raj za ljubitelje prirode. Nacionalni park Đerdap, koji pokriva veliki deo klisure, pruža neverovatne mogućnosti za istraživanje pešačkih staza, posmatranje divljih životinja i ptica i uživanje u spektakularnim vidicima.
- Aktivnosti na otvorenom: Za one željne avanture, Đerdapska klisura nudi obilje mogućnosti za aktivnosti na otvorenom. Plovidba Dunavom pruža jedinstvenu perspektivu klisure, dok pešačenje kroz netaknutu prirodu otkriva skrivena blaga regiona. Biciklističke staze vode kroz živopisne predele, a ribolov u Dunavu pruža mogućnost ulova sveže ribe. Posetioci takođe mogu da istraže pećine, kao što su pećina Mraconia i pećina Veterani, i da se dive impresivnim stalaktitima i stalagmitima.
- Gastronomska ponuda: Bitan deo doživljaja posete Đerdapskoj klisuri je degustacija autentične domaće kuhinje. Restorani i kafane duž obala Dunava nude širok izbor tradicionalnih jela, među kojima su najpoznatije riblje čorbe, specijaliteti od šarana i smuđa, kao i domaći sirevi i mesne đakonije. Ovo je prilika da se ukusi Balkana urone u bogatstvo ukusa i mirisa ovog kraja.
Smeštaj i odmor:
Hoteli:
Luksuzni hoteli duž obala Dunava nude elegantne sobe sa pogledom na reku i okolne planine. Gosti mogu uživati u modernim sadržajima kao što su bazeni, spa centri i restorani koji služe domaću i internacionalnu kuhinju. Neki od popularnih hotela su Hotel Đerdap u Golubačkom gradu i Hotel Lepenski Vir u blizini arheološkog nalazišta.
Seoska domaćinstva i pansioni:
Za autentičan doživljaj seoskog života, posetioci mogu da biraju između raznih domova i pansiona koji nude udoban smeštaj i domaću hranu. Ova mesta su često okružena prirodom i nude mirno okruženje za opuštanje i uživanje u lokalnoj kulturi. Gosti mogu učestvovati u aktivnostima kao što su branje voća, pripremanje tradicionalnih jela ili vožnja biciklom kroz okolna sela.
kampovi:
Za ljubitelje prirode i avanturiste kampovanje u Đerdapskoj klisuri nudi nezaboravno iskustvo. Kampovi se nalaze uz obalu Dunava ili u blizini Nacionalnog parka Đerdap, nudeći prostor za podizanje šatora ili karavana. Ovi kampovi obično imaju osnovne sadržaje kao što su toaleti, tuševi i prostori za roštilj, pružajući autentično iskustvo kampovanja u divljini.
Apartmani i kuće za odmor:
Za porodice i grupe prijatelja koji traže privatnost i fleksibilnost, iznajmljivanje stana ili kuće za odmor može biti savršen izbor. Ovi smeštajni kapaciteti nude potpuno opremljene kuhinje, udobne dnevne sobe i prostrane terase ili bašte. Gosti mogu uživati u privatnosti svog smeštaja dok istražuju okolne atrakcije i aktivnosti.
Bez obzira na sklonosti i budžet, Đerdapska klisura nudi razne mogućnosti smeštaja koji će zadovoljiti potrebe svakog posetioca. Od luksuznih hotela sa pogledom na reku do rustičnih seoskih kuća i kampova u prirodi, svako može pronaći idealno mesto za odmor i opuštanje u ovom prelepom delu Balkana.
Đerdapska klisura nije samo turističko odredište, već i putovanje kroz istoriju, kulturu i prirodu Balkana. Svojom spektakularnom lepotom, bogatom istorijom i raznovrsnim aktivnostima, ovo je mesto koje ostavlja trajne utiske i pruža nezaboravna iskustva svim posetiocima.
Srbija od Srca
Planina Tara
Upoznajte Bajkovitu Lepotu Planine Tare: Neotkriveni Dragulj Zapadne Srbije
Planina Tara, sa svojom bajkovitom lepotom i netaknutom prirodom, predstavlja skriveni dragulj zapadne Srbije koji čeka da bude otkriven. Smeštena u srcu Nacionalnog parka Tara, ova planina oduševljava svoje posetioce spektakularnim pejzažima, kristalno čistim rekama i jezerima, gustim šumama i bogatom faunom i florom. Upustite se u nezaboravnu avanturu otkrivanja jedne od najlepših planinskih destinacija u Srbiji.
1. Prirodne Lepote: Planina Tara je raj za ljubitelje prirode. Njene neobične lepote obuhvataju prostrane planinske pašnjake, duboke kanjone, strmoglave litice i guste šume. Kroz planinu protiče reka Drina, koja stvara impresivne kanjone kao što su Veliki i Mali Štrbac, kao i prelepa jezera poput Perućca i Zaovina.
2. Aktivnosti na Otvorenom: Planina Tara nudi raznovrsne aktivnosti za posetioce svih uzrasta i interesovanja. Od planinarenja i vožnje bicikla do ribolova, vožnje čamcem i jahanja konja, ova planina pruža mnogo mogućnosti za aktivni odmor u prirodi. Posetite neka od brojnih obeleženih staza za pešačenje ili se zaputite na avanturistički izlet kroz neistražene delove planine.
3. Kulturno Nasleđe: Pored svoje prirodne lepote, Planina Tara obiluje i kulturnim i istorijskim znamenitostima. Posetite manastir Raču, koji datira iz 13. veka i predstavlja jedan od najstarijih srpskih manastira. Otkrijte tajne srednjovekovne crkve i spomenike, kao i tradicionalna seoska domaćinstva koja čuvaju duh prošlih vremena.
4. Smještaj i Gastronomija: Na Planini Tari možete pronaći raznovrsne smeštajne kapacitete koje odgovaraju svim budžetima i željama. Od luksuznih hotela do udobnih planinskih kuća i seoskih domaćinstava, svako može pronaći idealan smeštaj za opuštajući boravak u prirodi. Ne zaboravite probati tradicionalne specijalitete ovog kraja, poput domaće rakije, sira i kajmaka, kao i specijaliteta od divljači.
5. Posetite Nacionalni Park Tara: Nacionalni park Tara predstavlja srce ove planine i domaćin je brojnim zaštićenim vrstama flore i faune. Provedite dan istražujući njegove prirodne lepote, posmatrajući divlje životinje u njihovom prirodnom staništu i uživajući u miru i tišini ovog netaknutog kraja.
Započnite svoju avanturu istraživanja planine Tara i otkrijte nezaboravne trenutke u harmoniji sa prirodom. Doživite čaroliju ovog skrivenog dragulja zapadne Srbije i ponesite sa sobom nezaboravne uspomene koje će vas pratiti zauvek.
Srbija od Srca
Uvac vidikovac
Uvačka klisura je jedno od najupečatljivijih prirodnih čuda Srbije, a reka Uvac teče kroz nju stvarajući spektakularne meandre, kanjone i pećine. Ovaj netaknuti komad prirode nalazi se na jugozapadu Srbije, blizu granice sa Crnom Gorom, u regiji koja je poznata po svojoj divljini i lepoti.
Glavna atrakcija Uvačke klisure su krivudavi meandri reke Uvac, koji pružaju impresivan prizor i stvaraju jedinstvenu sliku iz ptičje perspektive. Posetioci mogu uživati u vožnji čamcem ili brodom kroz ove meandre, istražujući skrivene pećine i divlje pejzaže duž obale.
Još jedan nezaboravan doživljaj u Uvačkoj klisuri je poseta Beloj steni, impozantnoj steni koja dominira horizontom i pruža neverovatan pogled na celu klisuru i okolne planine. Ovde se takođe nalazi velika kolonija beloglavog supa, retke ptice grabljivice koja je zaštićena vrsta i simbol ovog područja.
Za ljubitelje prirode i avanturiste, Uvačka klisura nudi brojne aktivnosti kao što su planinarenje, vožnja bicikla, posmatranje ptica i fotografisanje divljih životinja i biljaka. Postoje i brojne pećine u okolini koje se mogu istražiti, kao što je pećina Ušaća, poznata po svojim impresivnim pejzažima i stalaktitima.
U blizini Uvačke klisure nalaze se tradicionalna seoska domaćinstva i restorani koji nude autentičnu domaću hranu i smeštaj, pružajući posetiocima priliku da dožive lokalnu kulturu i gostoprimstvo. Ovo područje je takođe poznato po proizvodnji sira i drugih mlečnih proizvoda, pa ne propustite priliku da probate neke od lokalnih specijaliteta.
Uvačka klisura je destinacija koja će oduševiti sve ljubitelje prirode i avanture, pružajući nezaboravno iskustvo u srcu divljine Srbije.
Krstarenje Uvcem se obavlja brodovima i katamaranima koji polaze sa brane na Rastokama. Tura se satoji od vožnje čamcem kroz krivudave, nadaleko poznate, meandre, posete Ledenoj pećini i obilaska vidikovca sa kog se pruža pogled ka meandrima i koloniji beloglavih supova koji kruže nebom iznad jezera. Obilazak traje oko 4 sata i ukupno 32 kilometra u oba smera. Na brodovima je dostupna hrana i piće po dogovoru.
Vidikovac „Molitva“ je nesumnjivo jedan od lepših vidikovaca u Srbiji. Pešacka staza do uređenog vidikovca, sa drvenom platformom, vodi kroz krševite predele nestvarne lepote, a sve vreme puta izloženost vašeg pogleda će zaokupljati meandri reke Uvac.
Sa vidikovca se pogled baca na Specijalni rezervat prirode Uvac i velelepno Uvačko jezero sa nadaleko poznatim meandrima.
Sam vrh Molitva je na visini od 1.247 metara nadmorske visine. S obzirom da su stene kanjona reke Uvac prirodno stanište beloglavog supa, verovatno ce vaš vidik upotpuniti i poneki let ove retke, i zaštićene vrste ptica koja je maskota TSC Zlatar kao i Olimpijskog saveza Srbije.
Beloglavi sup, druga velika atrakcija Uvca, često se vidi kako krstari nebom u okolini Uvačkog jezera i meandara. Za ovo nije potrebna nikakva posebna sreća niti traganje – ukoliko provedete nekoliko sati u kanjonu Uvca, gotovo je neizbežno da vidite beloglavog supa. Ukoliko ste zaljubljenik u posmatranje ptica i želite da potražite gnezda beloglavog supa, zgodno je da ponesete dvogled.
Srbija od Srca
Međunarodni turizam
Međunarodni turizam će do kraja ove godine dostići nivo pre pandemije kovida 19, a početne procene ukazuju na rast od dva odsto u odnosu na 2019. godinu, navodi se u izveštaju Svetske trgovinske organizacije (UNWTO). Prema prvom ovogodišnjem Turističkom barometru te agencije Ujedinjenih nacija, međunarodni turizam je 2023. godinu završio na 88 odsto u odnosu na nivo pre pandemije, s procenom od 1,3 milijarde međunarodnih dolazaka. Prihod od međunarodnog turizma u 2023. bio 1,4 milijarde dolara, što je na nivou od 93 odsto u odnosu na 2019. godinu, kada je iznosio 1,5 milijardi dolara, prenosi Tanjug.
Najvažniji zaključci analize u izveštaju su da je Bliski istok predvodio oporavak u relativnom smislu kao jedini region koji je prevazišao nivoe pre pandemije u međunarodnim dolascima, i to za 22 odsto više nego u 2019. godini, saopštilo je Poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede. Zatim, Evropa je najposećeniji region na svetu, koja je dostigla 94 odsto nivoa iz 2019. godine, uz podršku unutarregionalne potražnje i putovanja iz Sjedinjenih Američkih Država. Afrika je imala 96 odsto posetilaca u odnosu na period pre pandemije, a Amerika je dostigla 90 odsto, dok su Azija i Pacifik dostigli 65 odsto nivoa pre pandemije nakon ponovnog otvaranja nekoliko tržišta i destinacija.Međutim, rezultati su različiti u zavisnosti od regiona, Južna Azija beleži oporavak od 87 odsto u odnosu na nivo iz 2019. godine, a severoistočna Azija oko 55 odsto. Kako se navodi u saopštenju, dostupni podaci pokazuju da nekoliko destinacija, uključujući velike, razvijene destinacije, kao i male i one u nastajanju, pokazuju dvocifreni rast međunarodnih dolazaka u 2023. u poređenju sa 2019. godinom, a četiri podregiona su premašila potražnju iz 2019: južna i sredozemna Evropa, Karibi, Centralna Amerika i severna Afrika.
Srbija od Srca
Novi Sad ili Srpska Atina
Novi Sad je čaroban grad u Srbiji koji se nalazi na obali reke Dunav. Poznat je po svojoj bogatoj istoriji, kulturnoj baštini, živopisnim ulicama i prijateljskoj atmosferi. Evo nekoliko atrakcija koje možete posetiti ako se odlučite da istražite turistički Novi Sad:
- Petrovaradinska tvrđava: Ova monumentalna tvrđava, poznata i kao „Gibraltar na Dunavu“, jedan je od najupečatljivijih simbola Novog Sada. Izgrađena je u 17. i 18. veku i dominira horizontom grada. Unutar tvrđave nalaze se brojne atrakcije, uključujući Muzej grada Novog Sada, Galeriju „Milan Konjović“, Rimski bunar i Astronomski opservatorijum.
- Dunavski park: Ovaj predivan park prostire se duž obale Dunava i idealno je mesto za opuštanje, šetnje i rekreaciju. Park je ukrašen brojnim skulpturama, fontanama i cvetnim aranžmanima, čineći ga omiljenim među posetiocima svih uzrasta.
- Spomenik slobode (Čika Đorđe): Ovaj impozantni spomenik posvećen je heroju Novog Sada, Đorđu Stratimiroviću, poznatom kao Čika Đorđe. Simbolizuje borbu za slobodu i nezavisnost, a nalazi se na Trgu slobode, jednom od centralnih trgova u Novom Sadu.
- Zmaj Jovina ulica: Glavna pešačka zona u centru grada, prepuna je života i aktivnosti tokom cele godine. Ovde možete pronaći brojne kafiće, restorane, butike i suvenirnice, što je čini idealnim mestom za istraživanje lokalne kulture, mode i gastronomije.
- Muzej Vojvodine: Smješten u prelepom zdanju u centru grada, Muzej Vojvodine čuva bogatu kolekciju artefakata i eksponata koji oslikavaju istoriju Vojvodine, od praistorije do savremenog doba. Posetioci mogu istražiti arheološke nalaze, etnografske artefakte, umetničke radove i još mnogo toga.
- Dunavski kej: Ovo popularno šetalište pruža predivan pogled na reku Dunav i Novi Sad sa druge obale. Idealno je mesto za opuštajuću šetnju, vožnju biciklom ili jednostavno uživanje u lepoti prirode i reke.
Osim ovih atrakcija, Novi Sad nudi i bogat kulturni i zabavni program, uključujući muzičke festivale, pozorišne predstave, umetničke izložbe i još mnogo toga. Takođe, ne zaboravite istražiti lokalnu gastronomsku scenu i probati tradicionalne specijalitete i vina koja su karakteristična za ovu regiju. Uživajte u svojoj poseti ovom čarobnom gradu!
Srbija od Srca
Priče sa Palića
Palićko jezero, smješteno u Vojvodini, Srbija, jedno je od najpoznatijih turističkih odredišta u regiji. Ovo veštačko jezero proteže se na površini od oko 4 km², s prosječnom dubinom od 2,5 metra. Izgrađeno je još u 19. veku i ima važnu ulogu u lokalnom ekosistemu i turizmu.
Jezero je okruženo uređenim parkovima, šumama i zelenim površinama, što ga čini idealnim mjestom za šetnje, rekreaciju i piknike. Na obali jezera nalazi se nekoliko restorana, kafića i hotela koji nude raznovrsnu hranu i smještajne kapacitete.
Palićko jezero nudi različite aktivnosti poput vožnje čamcem, pedaline, veslanja, ali i sportske terene za odbojku, tenis i fudbal. Uz to, jezero je omiljeno mjesto za kupanje tokom toplih ljetnih dana, s uređenim plažama i čistom vodom.
Tokom godine, održavaju se različiti događaji i manifestacije na jezeru i njegovoj okolini, kao što su filmski festivali, koncerti, sportska takmičenja i kulturni događaji, što privlači posjetitelje iz različitih krajeva.
Zahvaljujući svojoj prirodnoj ljepoti, bogatoj kulturnoj baštini i raznovrsnim aktivnostima, Palićko jezero ostaje omiljeno odredište za odmor i rekreaciju kako za lokalno stanovništvo tako i za turiste.
Srbija od Srca
Podsticaji za seoski turizam u Srbiji
Raspisan poziv za dodelu podsticaja za seoski turizam u Srbiji.
Ministarstvo turizma i omladine Srbije raspisalo je danas Javni poziv za podnošenje zahteva za dodelu sredstava za podsticaj razvoja seoskog turizma, za šta je izdvojeno ukupno 150 miliona dinara, a rok za prijavljivanje ističe 15. aprila.
Pravo na dodelu sredstava imaju seoska turistička domaćinstva, salaši i etno kuće evidentirani u informacionom sistemu E-turista za dogradnju i dodatno opremanje postojećih ugostiteljskih objekata za smeštaj.
Maksimalana visina podsticaja po projektu je 2,9 miliona dinara uz obavezu sopstvenog učešća u iznosu od 10 odsto ukupne vrednosti investicije, a javni poziv, kao i svi potrebni obrasci i instrukcije za podnošenje zahteva, objavljeni su na sajtu Ministarstva turizma i omladine.
Precizirano je da je Vlada Srbije usvojila Uredbu o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma kojom se po prvi put za ovu namenu bespovratno dodeljuje 150 miliona dinara.
Kako je istaknuto, cilj je povećanje turističkog prometa kroz razvoj ruralnog turizma, što će, očekuje se, doprineti i podsticanju ravnomernijeg regionalnog i lokalnog razvoja.
