Đavolja varoš
Đavolja varoš je retki prirodni fenomen koji se nalazi na Radan planini u ataru sela Đake, u blizini Kuršumlije, oko 90 km jugozapadno od Niša.
Čine je 202 kamene figure koje su nastale dugotrajnim i strpljivim radom prirode.
Smeštene su u dve jaruge (Đavolja jaruga i Paklena jaruga), Ovaj geomorfološki fenomen je jedinstven u Srbiji i vrlo redak u svetu. U Evropi ima sličnih pojava u Alpima, kao i u SAD, poznata „Bašta bogova“. Ali kule Đavolje varoši su znatno veće i postojanije nego u evropskim zemljama, pa su samim tim najpoznatiji prirodni spomenik ove vrste u Evropi.
Kako doći
Do Đavolje varoši se stiže iz opština Kuršumlija, Bojnik i Lebane, ali je najlakši i najlepši način planinarenjem iz Lebana. Dok obilazite Đavolju varoš, isplanirajte i da obiđete dva neobična izvora koja nazivaju Đavolja voda.
Značaj lokaliteta
Đavolja varoš je svrstana u Sedam srpskih čuda, kategorija istorijskih i kulturnih spomenika Srbije, kao i sedam prirodnih mesta, odabranih u akciji Politikinog dodatka „Magazin“ i Turističke organizacije Srbije. Jedinstvenost ovog prirodnog fenomena i njegova veličina ga čine obaveznim za posetu ako se nađete u Srbiji
Kamene figure:
Djavolju varoš čine ukupno 202 zemljane figure, različitih oblika i dimenzija, visine od 2 do 15 m, širine od 0,5 do 3 m, sa kamenim kapama na vrhu. One nastaju kao rezultat specifičnog erozivnog procesa koji traje vekovima. Figure se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, postepeno (vrlo sporo) nestaju i ponovo stvaraju. Pod udarom kišnih kapi dolazi do rastvaranja i odnošenja rastresite podloge zemljišta. Međutim, materijal koji se nalazi ispod kamenih blokova biva zaštićen od „bombardovanja“ kišnih kapi i spiranja pa ostaje u terenu u vidu začetnih zemljanih stubova – figura.
Povećanje visine stubova potpomaže ubrzana linijska, usmerena erozija vode koja otiče oko njihovog podnožja vršeći spiranje materjala. Kako je nagib terena na kome se stvaraju figure vrlo strm vertikalna erozija preovlađuje nad bočnom, što ubrzava odnošenje materjala i stvaranje stubova.
Ovako nastale zemljane stubove ostali klimatski faktori (vetar, sunčevi zraci, promena temperature i dr.) oblikuju u zemljane figure čudnog oblika i izgleda, koje kada se duže posmatraju deluju nestvarno, kako u pogledu oblika i veličine tako i neverovatne statičke postojanosti. Deluje nestvarno, da jedna zemljana figura u osnovi široka tri metra a visoka deset i više metara u vrhu se završava debljinom od 20 – 30 cm i takva opstaje decenijama i vekovima pod teretom kamenog bloka teškog i do sto i više kilograma…
Dve jaruge:
Đavolja varoš je podeljena na dve jaruge – Đavolju jarugu i Paklenu jarugu. Ove jaruge su razdvojene vododelnicom, a njihovi završni delovi se spajaju u erozivnu čelenku.
Hladna i kisela voda:
Đavolja voda izvire u blizini varoši i odlikuje je hladna i ekstremno kisela voda. Ova voda je puna aluminijuma, gvožđa, bakra i drugih minerala.
Legenda
Nekada davno ovde su živeli skromni, mirni svojoj veri privrženi stanovnici. To je smetalo đavolu pa im je on spremio „đavolju vodu“ da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni meštani reše da venčaju brata i sestru.
Đavolji plan je pokušala da spreči vila, koja prema legendi i dan-danas drži pod svojom zaštitom ovaj kraj. Vila nije uspela da urazumi svatove, i oni krenuše sa mladencima ka crkvi na venčanje. Ona se onda poče moliti Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog usliši njenu molbu, spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i okameni svatove sa mladencima.