Pijani sat – simbol Petrovaradina
Stigao je na poklon od Marije Terezije i star je skoro 3 veka.
Mala kazaljka pokazuje minute, a velika sate, i za to postoji dobro objašnjenje.
Ono što je Big Ben za London, to je takozvani pijani sat za Novi Sad – simbol po kom je grad prepoznatljiv i koji je bio obavezan detalj na starim razglednicama.
Sat je stigao u Novi Sad oko 1750. godine, i to kao poklon od habzburške carice Marije Terezije koja je današnjoj Srpskoj Atini dala status „Slobodnog kraljevskog grada“ i sadašnji naziv – Novi Sad.
Simbol Petrovaradinske tvrđave dobio je naziv „pijani sat“ jer njegove kazaljke pokazuju drugačije vreme nego one na bilo kom drugom satu sa kazaljkama – mala pokazuje minute, a velika sate.
Ipak, postoji dobar istorijski razlog zbog kog je sat tako podešen.
Naime, u vreme kad je sat stigao u Novi Sad, pre gotovo tri veka, nije bilo toliko važno koliko je minuta, jer se nije živelo užurbanim tempom. Svima je bilo važno da saznaju koliko je sati, pa ako je kazaljka koja pokazuje sate veća, ona je bila i vidljivija sa novosadske strane, odakle su caričini podanici najčešće gledali u kulu sa satom.Legenda kaže da su kazaljke ovako postavljene zato što je pijani sat nekada služio mornarima koji su sa svojih brodova gledali koliko je sati zbog čega je velika kazaljka pokazivala sate jer je vidljivija.
Na vrhu sata nalazi se vetrokaz sa kompasom, koji jasno pokazuje strane sveta.
Umesto koplja, na jarbolu je postavljeno srce, simbolizujući ljubav i duhovnost.
Sati su ispisani rimskim brojevima, čime se odašilje simbolična veza sa hrišćanskim crkvama.
Ova vanvremenska kula datira još iz sredine 18. veka i starija je od mnogih priča koje su se generacijama prenosile u starim novosadskim porodicama.
Ona je postala deo identiteta grada i izvor inspiracije za mnoge lokalne umetnike koji su na njoj pronašli inspiraciju za svoja dela.
Sahat-kula sa svojim unikatnim karakteristikama, istorijskim značajem i lepotom, ostaje jedan od najupečatljivijih vizuelnih simbola Novog Sada.
Ona je mesto koje povezuje prošlost i sadašnjost grada, ostavljajući neizbrisiv trag u srcima posetilaca i lokalnog stanovništva.
Otkako je pristigao u Novi Sad, o satu je brinula vojska. Potom je polovinom prošlog veka briga o satu predata na civilno upravljanje.
Iako „pijani sat“ ne pokazuje uvek tačno vreme – „štuca“ i kad temperature odu u minus i kad su velike vrućine, jedno vreme uopšte nije ni radio. Zahvaljujući angažmanu Lajoša Lukačija, koji je zamenio zupčanik, osovinu i ležište, te podmazao sat, ovaj simbol Novog Sada opet radi „kao sat“, ali u svom maniru – mala kazaljka pokazuje minute, a velika sate.
Novosađani su se na to odavno navikli. Možda je baš zato život u ovom gradu mnogo sporiji nego, na primer, u Beogradu. I možda baš zato Novosađani imaju uvek dovoljno vremena i nigde ne žure, a opet sve stignu da završe i da uživaju u lepotama svog predivnog grada.
Smeštaj u Novom Sadu
Ako tražite smeštaj u Novom Sadu, apartman, sobu, stan na dan, povoljne cene pogledajte ponudu…