Seoski turizam u Srbiji
Otkrijte Prirodnu Lepotu Domaću hranu i Tradiciju gostoprimstva
Seoski turizam u Srbiji
Odmor na selu je sve popularniji izbor za one koji žele da pobegnu od gradske vreve i uživaju u prirodi. Nedostatak stvarnog odmora, mirnog sna, čistog vazduha, izvorske vode, zelenila itd, može se lako nadoknaditi odlaskom na odmor u selo.
Smeštaj sa hranom
Nekoliko dana odmora, ili samo vikend u prirodi, u selu – preporodiće vas. Uz ljubazne domaćine, objekte napravljene od prirodnih materijala i uklopljenih u prirodu, Uz tradicionalnu domaću kuhinju, hranu spremanu po receptu naših baka, (domaću rakiju i vino – bolje da ne pominjemo 😉
U Srbiji se seoski turizam poslednjih godina ozbiljno razvio i sada ponuda izgleda baš bogata. Za svakoga po nešto, svakome po želji.
Ponuda smeštaja
Ponuda sa hranom, sa pansionom ili bez izhrane, smeštaj na planini, na jezeru, smeštaj pored reke. U ponudi sa bazenom, sa djakuzijem, saunom… Brvnare, vikendice, seoska turistička domaćinstva, splavovi, etno kuće ili celo etno selo?
Neki vole avanturu, promenu za svaki boravak traže drugi, neistraženi smeštaj. Neki drugi baš vole da stalno idu kod istog domaćina, kao da više i nisu gosti nego dobri stari poznanici ili prijatelji…
Seoski turizam destinacije
Bilo da izaberete nepreglednu Vojvodjansku ravnicu i njene salaše. Bilo da posetite Šumadiju i njena bezbrojna sela i zaseoke ušuškana na nekom brdašcu u zelenilo i mir. Ili više volite avanture na Drini i Dunavu, možda preko 1000 metara n.v. na Kopaoniku, na Goliji, Staroj planini… Srbija je prelepa, bogatstvo prirode je beskrajno, a Srpsko selo – to je posebna priča… Moramo da dodamo da se ne zna ko bi pobedio na takmičenju u gostoprimstvu, u trudu da ugosti – da li Srbin Šumadinac, da li Bošnjak Pazarac, Sjeničak ili Madjar Vojvodjanin… Da ne nabrajamo dalje… Kartu u ruke i pravac Odmor u Srbiji.
Preporuke za odmor na selu
Evo nekoliko preporuka za smeštaj i aktivnosti koje možete doživeti tokom seoskog odmora:
Etno Park Avlija, Glušci: Ovaj etno kompleks nudi autentično iskustvo seoskog života. Uživajte u tradicionalnoj srpskoj kuhinji, šetnjama kroz prirodu i obilasku starih kuća i zanatskih radionica. Avlija je okružena zelenim poljima i šumama, pružajući mir i tišinu za opuštanje.
Tara Resort: Na planini Tari, ovo mesto pruža mir i tišinu. Prošetajte kroz šumu, posetite vidikovce i uživajte u svežem vazduhu. Tara je poznata po svojim prirodnim lepotama, a smeštaj u planinskim kućama dodatno upotpunjuje doživljaj.
Rajski konaci, smešteni u Šumadiji, nude opuštanje u prirodi. Pored smeštaja, možete se upustiti u vožnju bicikla, planinarenje ili obilazak okolnih sela. Rajski konaci su okruženi voćnjacima i vinogradima, pružajući vam priliku da se povežete sa prirodom i lokalnom kulturom.
Smeštaj na Zlatiboru: Ova planina je poznata po svojim brvnarama i vajatima. Istražite prirodu, probajte domaće specijalitete i uživajte u pogledu na jezero. Zlatibor je idealno mesto za opuštanje i beg od svakodnevnog stresa.
Domaćinstvo kod Cvela, smešteno u selu Lopatnica kod Kraljeva, nudi autentično iskustvo seoskog života.Probajte domaće proizvode i uživajte u tišini prirode. Cvele i Danijela su poznati po gostoprimstvu i tradicionalnoj srpskoj kuhinji.
Smeštaj Vila Melodija je domaćinstvo koje je prilagođeno zahtevima modernog čoveka a da pri tome čuva srpsku tradiciju i običaje.
Na domaćinstvu se uzgaja domaća hrana kao i domaće životinje.
Divno mesto za odmor.
Posebno za porodice sa malom decom.
Domaćini ljubazni, sve prirodno i domaće, izvorska voda, hrana… Lep pogled na brda, tišina… Asfaltirani put vodi do vile gde Vas čeka parking na otvorenom.
Seosko turističko domaćinstvo „Mali raj“
Porodica Jevtić izgradila je seosko turističko domaćinstvo „Mali raj“.
U prelepom ambijentu, uređenim apartmanima i ukusnoj hrani, gosti mogu sebi da priušte odmor, na koji će poželeti da se vrate.
Domaćinstvo Mila Obradovića se nalazi na 23. kilometru od Valjeva I 5 km od Divčibara.Nalazl se pored magistralnog puta Valjevo-Kosjeric-Užice. Prostire se na 12 ha, a jedan deo se nalazi na zašticenom prirodnom dobru Crna reka. Reka protice baš ispod kuce. Oduševice Vas bistra, planinska voda; virovi, slapovi, recni rakovi, tišina i divlja, netaknuta priroda
Smeštaj u selu, sa bazenom, sa hranom, Lozanjska terasa. U srcu Šumadije na padinama Suvobora, nedaleko od vrha Rajac, a daleko od gradske buke i vreve, ususkalo se selo Lozanj.
Kažu gosti da ovde čovek zaboravi na sve probleme. I ne čudi.Ovde se budite i ležete uz najčistiji vazduh koje za vas prave šume Suvobora. One slavne planine sa koje je Vojvoda Mišić poveo svoju vojsku u još slavniju bitku. Mi vas nećemo poslužiti Koka-kolom i viskijem, već domaćim sokom od maline i domaćom viljamovkom.
Seoski turizam u Srbiji je prilika da se povežete sa prirodom, tradicijom i lokalnim stanovništvom. Bez obzira na izbor smeštaja, očekuje vas opuštanje i beg od svakodnevnog stresa. Dobro nam došli.
Šumadija smeštaj u selima
Šumadija Srbija od srca
Šumadija, jedna od najlepših regija Srbije, dobila je ime po mnogobrojnim šumama koje su nekada prekrivale većinu ovog kraja. Administrativni centar ove regije je grad Kragujevac.
Šumadija se nalazi između Dunava i Save na severu, Velike Morave na istoku, Zapadne Morave na jugu, Dičine, Ljiga i Kolubare na zapadu.
Što se tiče planina, u Šumadiji se nalaze ostrvske planine južnog oboda Panonskog basena. To su Avala, Kosmaj, Bukulja, Venčac, Crni vrh, Rudnik, Juhor, Kotlenik i Gledićke planine. Pored planina, Šumadija je bogata potocima i rekama.
Gde odsesti u Šumadiji
Ako odlučite da krenete put Šumadije, sigurno se pitate gde je najbolje odsesti. Srećom, postoji jedno malo ušuškano etno selo koje čeka baš na vas.
Etno selo „Moj Zavičaj” se nalazi na obroncima planine Rudnik u selu Trudelj, blizu Gornjeg Milanovca.
Etno domaćinstvo Tanasijević
Smeštaj Gružansko jezero
Domaćinstvo Tanasijević bavi se pružanjem usluga u seoskom turizmu. Hrana se sprema po receptima naših baka a smeštaj je spoj tradicionalnog i modernog.
Etno-domaćinstvo Tanasijevića najtraženije je za smeštaj u ovom kraju jer se nalazi na poluostrvu pa se čini da ste sa svih strana okruženi vodom.
Smeštaj, Apartmani – Rajački konaci
Smeštaj na Rajcu, prelepo uređeni konak spaja vrhunsku udobnost sa spektakularnim pogledom na planinske vrhove i okolnu prirodu. Uživajte u prostranim sobama ili apartmanima.
Na raspolaganju vam je i restoran sa vrhunskom kuhinjom koja će zadovoljiti i najistančanije ukuse.
Smeštaj Lozanjska Terasa
Smeštaj u selu, sa bazenom, sa hranom, Lozanjska terasa. U srcu Šumadije na padinama Suvobora, nedaleko od vrha Rajac, a daleko od gradske buke i vreve, ususkalo se selo Lozanj.
Kažu gosti da ovde čovek zaboravi na sve probleme.
Ovde se budite i ležete uz najčistiji vazduh koje za vas prave šume Suvobora. One slavne planine sa koje je Vojvoda Mišić poveo svoju vojsku u još slavniju bitku. Mi vas nećemo poslužiti Koka-kolom i viskijem, već domaćim sokom od maline i domaćom viljamovkom.
Smeštaj u selu, sa hranom, pored reke. Seosko domaćinstvo kod Cvela nalazi se u podnožju planina Čemerno i Stolovi na 25 km od Kraljeva.U neposrednoj blizini našeg domaćinstva možete uživati u obilasku značajnih kulturnih znamenitosti, poput manastira Žiče i Studenice kao i Starog grada Magliča. Ukoliko ste u potrazi sa mirnim odmorom i tišinom naša destinacija je prava lokacija za vas.
U Šumadiji ne treba žuriti, već sve lagano gustirati, osluškivati, istraživati, usporiti vreme i uživati. To je, u stvari, spori, zeleni i zdravi turizam.
Smeštaj Vila Melodija je domaćinstvo koje je prilagođeno zahtevima modernog čoveka a da pri tome čuva srpsku tradiciju i običaje.
Lepote Šumadije. Priroda. Avanture. Odmor. Mir. Samo su neke od reči kojima bismo opisali Rudnik.
Ukoliko planirate da istražite i posetite ovu planinu,
Planina Rudnik poznata je i kao krov Šumadije i kao mesto na kome se istorija stvarala.
Rudnik se nalazi u Šumadiji, na svega 15km udaljenosti od Gornjeg Milanovca, a 100km južno od Beograda. Kao ponosni najviši vrh Šumadije, tu je Cvijićev vrh sa nadmorskom visinom 1132m, a kog nazivaju još i Veliki Šturac.
Posetite Gružansko Jezero
Gružansko jezero – Šumadijsko more
Gružansko jezero je veštačko jezero u Šumadiji. Napravljeno je na reci Gruži, kod naselja Knić, po kojoj je i dobilo naziv. Nalazi se na 273 metara nadmorske visine.“
Za sve ljude koji vole prirodu, vole vodu, ribolov, taj neki entuzijazam na vodi i kampovanje ovo je jedno od najlepših mesta u Srbiji za to, to je naše šumadijsko more. Ja evo ovde već kampujem poslednjih 25 godina. Sama vožnja čamcem predstavlja jednu vrstu uživanja, a sve to na kraju začini i neki lep ulov“, kaže Budimir Petronijević, ribolovac iz Gornjeg Milanovca.
Pored jezera veliku pažnju turista privlači i Borački krš nastao od stena vulkanskog porekla.
Javni poziv za finansiranje seoskog turizma
Ko ima pravo na dodelu sredstava podsticaja?
Ministarstvo turizma i omladine raspisuje Javni poziv za dodelu sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva, navodi se danas u zvaničnom saopštenju tog Ministarstva. Ko ima pravo na dodelu sredstava podsticaja?
Kako se navodi u saopštenju, pravo na dodelu mogu da ostvare sledeće kategorije:
⦁ privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, koji obavlja ugostiteljsku delatnost u ugostiteljskim objektima za smeštaj, koji se nalaze na ruralnom području, vrste salaš, etno kuća ili seosko turističko domaćinstvo i koji objekti su u toj vrsti, na dan stupanja na snagu ove uredbe, evidentirani u sistemu e-Turista;
2) fizičko lice, koje obavlja ugostiteljsku delatnost u objektu seoskog turističkog domaćinstva i koji objekat je u toj vrsti, na dan stupanja na snagu ove uredbe, evidentiran u sistemu e-Turista.
U vrsti salaš i etno kuća ugostiteljsku delatnost može da obavlja privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik.
U vrsti seosko turističko domaćinstvo ugostiteljsku delatnost može da obavlja fizičko lice ili privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik.
Fizičko lice, koje je nosilac rešenja o kategorizaciji seoskog turističkog domaćinstva, može biti vlasnik, odnosno suvlasnik ili član porodičnog domaćinstva koji sa vlasnikom, odnosno suvlasnikom stanuje na istoj adresi, a u skladu sa Zakonom o ugostiteljstvu („Službeni glasnik RS”, broj 17/19).
Fizičko lice, privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, kao ugostitelji koji ispunjavaju uslove propisane Uredbom, mogu biti korisnici sredstava podsticaja (u daljem tekstu: Korisnik).
Korisnik ostvaruje pravo na dodelu sredstava podsticaja za projekat kojim se u ugostiteljskom objektu, sa pratećim objektima ili sadržajima, unapređuje ugostiteljska ponuda (u daljem tekstu: Projekat) i to:
⦁ izgradnja novih u sastavu postojećeg ugostiteljskog objekta, kao i dogradnja postojećih ugostiteljskih objekata, kao i pratećih objekata;
⦁ rekonstrukcija, sanacija, adaptacija ili drugi radovi, kao i investiciono tekuće održavanje ugostiteljskog objekta i pratećih objekata i sadržaja;
⦁ parterno uređenje dvorišta i uređenje i nabavka dvorišnog mobilijara;
⦁ opremanje ugostiteljskog objekta i pratećih sadržaja radi unapređenja ugostiteljske ponude u delu ispunjenja višeg nivoa propisanih standarda za kategorizaciju;
⦁ opremanje ugostiteljskog objekta sa ciljem proširenja smeštajnih kapaciteta;
⦁ uređenje prostora i nabavka potrebne opreme u okviru seoskog turističkog domaćinstva za pružanje ugostiteljske usluge smeštaja na otvorenom u privremeno postavljenoj opremi za kampovanje.
Koji su uslovi za ostvarivanje prava?
Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ostvaruje pravo na dodelu sredstva podsticaja ako:
⦁ u odgovarajućem registru ima registrovanu ugostiteljsku delatnost;
⦁ je katastarska parcela i ugostiteljski objekat na koji se Projekat odnosi u njegovom vlasništvu, suvlasništvu ili je u zakupu sa periodom isteka ne kraćim od tri godine, računajući od dana završetka Projekta. Navedeni ugovor o zakupu mora biti upisan u katastar nepokretnosti, bez upisane zabeležbe kojom bi zakupcu bilo ograničeno određeno pravo po osnovu Uredbe;
⦁ na katastarskoj parceli i objektu na koji se Projekat odnosi, nisu upisani tereti (upis ili zabeležba zakupa ili drugih stvarnih i obligacionih prava);
⦁ je izmirio obaveze po osnovu javnih prihoda.
U slučaju da je Korisnik suvlasnik ili zakupac objekta seoskog turističkog domaćinstva, salaša ili etno kuće prilaže saglasnost svih suvlasnika, odnosno zakupodavca, overenu kod javnog beležnika, kojom se daje pravo Korisniku da može da aplicira za dodelu sredstva podsticaja po osnovu Uredbe.
Fizičko lice, nosilac rešenja o kategorizaciji, ostvaruje pravo na dodelu sredstava podsticaja ako:
⦁ je katastarska parcela i objekat na koji se Projekat odnosi u njegovom vlasništvu, odnosno suvlasništvu ili je kao član porodičnog domaćinstva vlasnika, odnosno suvlasnika, nosilac rešenja o kategorizaciji;
⦁ na katastarskoj parceli i objektu na koji se Projekat odnosi nisu upisani tereti (upis ili zabeležba zakupa ili drugih stvarnih i obligacionih prava);
⦁ je izmirio obaveze po osnovu javnih prihoda. U slučaju da je Korisnik, nosilac rešenja o kategorizaciji suvlasnik, odnosno član porodičnog domaćinstva, prilaže saglasnost vlasnika odnosno svih suvlasnika, overenu kod javnog beležnika, kojom se daje pravo Korisniku da može da aplicira za dodelu sredstva podsticaja, po osnovu Uredbe.
Postupak za ostvarivanje prava na dodelu sredstava podsticaja pokreće se podnošenjem Zahteva, sve što je potrebno za podnošenje možete pogledati u Javnom pozivu pod segmentom „Način ostvarivanja prava“.
U Javnom pozivu se navodi da korisnik po osnovu Uredbe može da ostvari pravo na dodelu sredstava podsticaja samo za jedan Projekat, ako za iste radove, odnosno opremu iz Projekta nije po drugom osnovu koristio sredstva podsticaja (subvencije, donacije i dr.), niti je u toku drugi postupak dodele sredstava. Zahtev i priložena dokumentacija ostaju u arhivi Ministarstva i ne vraćaju se podnosiocu.
Rok za podnošenje Zahteva i prateće dokumentacije je 15. april 2024. godine.
Koliko novca možete da dobijete?
Podnosilac Zahteva može da ostvari pravo na dodelu sredstava podsticaja u iznosu do 90% od ukupne vrednosti Projekta, navodi se u pozivu, a maksimalna visina sredstava podsticaja po Projektu je 2.900.000,00 dinara.
Korisnik sredstava podsticaja ima obavezu da obezbedi sufinansiranje odobrenog Projekta koje ne može biti manje od 10% od ukupne vrednosti Projekta, dodaje se.
Krajnji rok za realizaciju Projekta je 12 meseci, računajući od dana uplate sredstava podsticaja.
„Korisnik je dužan da ugostiteljsku delatnost u ugostiteljskom objektu obavlja u periodu od najmanje 3 godine, računajući od dana realizacije Projekta. Korisnik je dužan da dobijena sredstva koristi namenski isključivo za realizaciju Projekta u celosti, da realizuje Projekat u roku od 12 meseci od dana uplate sredstava podsticaja i da opravda utrošena sredstva“, zaključuje se u Pozivu.
Planina Tara
Upoznajte Bajkovitu Lepotu Planine Tare: Neotkriveni Dragulj Zapadne Srbije
Planina Tara, sa svojom bajkovitom lepotom i netaknutom prirodom, predstavlja skriveni dragulj zapadne Srbije koji čeka da bude otkriven. Smeštena u srcu Nacionalnog parka Tara, ova planina oduševljava svoje posetioce spektakularnim pejzažima, kristalno čistim rekama i jezerima, gustim šumama i bogatom faunom i florom. Upustite se u nezaboravnu avanturu otkrivanja jedne od najlepših planinskih destinacija u Srbiji.
1. Prirodne Lepote: Planina Tara je raj za ljubitelje prirode. Njene neobične lepote obuhvataju prostrane planinske pašnjake, duboke kanjone, strmoglave litice i guste šume. Kroz planinu protiče reka Drina, koja stvara impresivne kanjone kao što su Veliki i Mali Štrbac, kao i prelepa jezera poput Perućca i Zaovina.
2. Aktivnosti na Otvorenom: Planina Tara nudi raznovrsne aktivnosti za posetioce svih uzrasta i interesovanja. Od planinarenja i vožnje bicikla do ribolova, vožnje čamcem i jahanja konja, ova planina pruža mnogo mogućnosti za aktivni odmor u prirodi. Posetite neka od brojnih obeleženih staza za pešačenje ili se zaputite na avanturistički izlet kroz neistražene delove planine.
3. Kulturno Nasleđe: Pored svoje prirodne lepote, Planina Tara obiluje i kulturnim i istorijskim znamenitostima. Posetite manastir Raču, koji datira iz 13. veka i predstavlja jedan od najstarijih srpskih manastira. Otkrijte tajne srednjovekovne crkve i spomenike, kao i tradicionalna seoska domaćinstva koja čuvaju duh prošlih vremena.
4. Smještaj i Gastronomija: Na Planini Tari možete pronaći raznovrsne smeštajne kapacitete koje odgovaraju svim budžetima i željama. Od luksuznih hotela do udobnih planinskih kuća i seoskih domaćinstava, svako može pronaći idealan smeštaj za opuštajući boravak u prirodi. Ne zaboravite probati tradicionalne specijalitete ovog kraja, poput domaće rakije, sira i kajmaka, kao i specijaliteta od divljači.
5. Posetite Nacionalni Park Tara: Nacionalni park Tara predstavlja srce ove planine i domaćin je brojnim zaštićenim vrstama flore i faune. Provedite dan istražujući njegove prirodne lepote, posmatrajući divlje životinje u njihovom prirodnom staništu i uživajući u miru i tišini ovog netaknutog kraja.
Započnite svoju avanturu istraživanja planine Tara i otkrijte nezaboravne trenutke u harmoniji sa prirodom. Doživite čaroliju ovog skrivenog dragulja zapadne Srbije i ponesite sa sobom nezaboravne uspomene koje će vas pratiti zauvek.
Podsticaji za seoski turizam u Srbiji
Raspisan poziv za dodelu podsticaja za seoski turizam u Srbiji.
Ministarstvo turizma i omladine Srbije raspisalo je danas Javni poziv za podnošenje zahteva za dodelu sredstava za podsticaj razvoja seoskog turizma, za šta je izdvojeno ukupno 150 miliona dinara, a rok za prijavljivanje ističe 15. aprila.
Pravo na dodelu sredstava imaju seoska turistička domaćinstva, salaši i etno kuće evidentirani u informacionom sistemu E-turista za dogradnju i dodatno opremanje postojećih ugostiteljskih objekata za smeštaj.
Maksimalana visina podsticaja po projektu je 2,9 miliona dinara uz obavezu sopstvenog učešća u iznosu od 10 odsto ukupne vrednosti investicije, a javni poziv, kao i svi potrebni obrasci i instrukcije za podnošenje zahteva, objavljeni su na sajtu Ministarstva turizma i omladine.
Precizirano je da je Vlada Srbije usvojila Uredbu o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma kojom se po prvi put za ovu namenu bespovratno dodeljuje 150 miliona dinara.
Kako je istaknuto, cilj je povećanje turističkog prometa kroz razvoj ruralnog turizma, što će, očekuje se, doprineti i podsticanju ravnomernijeg regionalnog i lokalnog razvoja.